Al Džazira: Sukob Tita i Staljina proizveo je "Goli otok"
"Pokušaj Staljina da Jugoslaviju potčini svojoj volji nije uspeo ali je tu 'pobedu' Tito skupo platio", piše Jasmin Agić za "Al Džaziru Balkans".
Neočekivani i još uvek pomalo misteriozni sukob koji je izbio na površinu u leto 1948. između Josipa Broza Tita i lidera Sovjetskog Saveza Josifa Staljina istoriju socijalističke Jugoslavije usmerio je u pravcu koji nijedan jugoslovenski komunista nije ni sanjao.
Razlozi zbog kojih je došlo do istorijskog razlaza među najznačajnijim ličnostima komunističkog sveta su mnogobrojni i krajnje složeni ali najvažniji je, kako objašnjavaju istoričari, želja rukovodstva sovjetskih komunista da kontrolišu unutrašnje procese u KP Jugoslavije.
Ta želja da se kontroliše unutrašnja i spoljna politika socijalističke Jugoslavije bila je "crvena linija" preko koje jugoslovenski komunisti i Tito nisu mogli preći i sukob koji je usledio ostavio je ogromne posledice na društveni, ideološki i politički život Jugoslavije.
Ponosni na teško izborenu slobodu tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski komunisti su, nakon vremena u kojem su pokušali naći "zajednički jezik" sa Staljinovim vladarskim aspiracijama, odlučili da krenu u političko razmimoilaženje.
Uvređen ponos jugoslovenskih komunista
Objašnjavajući razloge Staljinovog neuspeha, istoričar iz Sarajeva Edin Omerčić kaže da sovjetski lider nije računao da će se većina jugoslovenskih komunista svrstati uz Tita. Napadi koje je preko komunističke internacionale sprovodio Staljin emotivno su pogodili jugoslovenske komuniste, koji su bili veoma ponosni uspešno završenom antifašističkom borbom.
Taj momenat bio je ključan da Tito mobiliše jugoslovenske komuniste oko ideje spasavanja jugoslovenske samostalnosti.
- Rezolucija Informbiroa objavljena je 28. 06. 1948. i time je počela javna faza sukoba KPJ i komunističkog pokreta kojim dominira Moskva. Staljin je računao da će se rukovodioci KPJ povući i da će otpočeti čistku koja će progutati Tita i Najveća Staljinova greška je bila što je uvredio ponos jugoslovenskih komunista i to što je omalovažio partizansku borbu i partizanski pokret - objašnjava istoričar.
Omerčić kaže da se nakon objave sukoba Jugoslavija našla u veoma nezavidnom geostrateškom položaju i da je izolacija od ostatka socijalističkog sveta u jednom trenutku mogla eskalirati i otvorenim vojnim sukobom.
- Nakon rezolucije u Jugoslaviji se spremalo za rat. Jugoslavija je tada bila vojnički spremna za rat, a Staljin je krenuo preko Mađarske, ali je jednostavno u jednom trenutku odustao od vojnog napada na Jugoslaviju. To je Jugoslaviju približilo zapadu. Time je praktično Titova veza sa Sovjetskim Savezom napuštena, ali ga je otvorila zapadu.
Titova nastojanja da udovolji Staljinu
- Pre nego je došlo do otvorene konfrontacije između dve komunističke partije, Tito je u pokušaju da "pacifikuje" Staljinova nastojanja izveo niz mera kojima je bio cilj da se udovolji sovjetskim zahtevima - kaže historičar Husnija Kamberović i dodaje:
- Raskol između Tita i Staljina nije uopšte bio jednostavan niti je Komunistička partija u celom sukobu bila monolitna, ali istorijska je činjenica da je pre "razlaza" jugoslovensko rukovodstvo učinilo niz konkretnih mera kako bi se udovoljilo Staljinovim zahtevima.
- Sukob je doveo do frakcijskih podela unutar jugoslovenskog komunističkog pokreta, ali te frakcije nisu uspele da mu slome snagu Komunističke partije Jugoslavije. Na primer, deo BiH rukovodstva je na početku bio vrlo neodlučan u ovom sukobu, a čak je i u vojnom vrhu došlo do rascepa: u avgustu 1948. beg iz Jugoslavije u Rumuniju pokušao je načelnik Generalštaba Jugoslovenske armije general Arso Jovanović, sa još nekim oficirima. Jugoslovenski graničari su neke generale pobili u tom pokušaju bega, uključujući i generala Jovanovića, a neke uhapsili. Ova neuspešna "zavera generala" otvorila je dalje velike čistke, ne samo u vojsci nego i šire u društvu.
Logor na Golom otoku
"Čistke koje je Tito sprovodio s ciljem suzbijanja Staljinovog uticaja u zemlji bile su velikih razmera", objašnjava Kamberović, koji kaže da istorijska istraživanja nesumnjivo svedoče "da je više od 50.000 ljudi bilo u narednih nekoliko godina uhapšeno pod optužbama da su informbirovci: mnogi to nisu bili, ali je bilo dovoljno da se u nekoga posumnja da je informbirovac pa da bude uhapšen".
Najstrašnija posledica sukoba Tito-Staljin, na unutrašnjem planu, bilo je pokretanje niza represivnih mera, a na udaru policijskog i bezbednosnog aparata našli su se mnogi koji sa podrškom Staljinu nisu imali nikakve veze. Vrhunac represalija bio je otvaranje logora na Golom otoku gde su komunističke vlasti zatvarale dojučerašnje partijske drugove samo zbog sumnje u nelojalnost partijskoj politici prema Sovjetskom Savezu.
- Sigurno je logor na Golom otoku otvoren kao posledica ovog sukoba i mnogi se danas slažu da je to bila greška i da su metodi mučenja u logoru bile potpuno neprimereni. Naravno, ima i onih koji brane Goli otok. Njihova je teza: "Da nije bilo Golog otoka, cela Jugoslavija bi bila Goli otok". Iako informbirovci nisu zatvarani samo na Golom otoku nego i na drugim mjestima: Zenica, Bileća, Sremska Mitrovica, Banjica u Beogradu; oficiri JA su držani u zatvorima Stara Gradiška, Lepoglava i slično, postojanje logora na Golom otoku i danas se navodi kao simbol represije jugoslovenskih komunista nad svojim dojučerašnjim drugovima - zaključuje Kamberović.
