Subota 26. 5. 2018.
Washington
-120
  • Chicago
    -50
  • New York
    -10
  • Belmont
    -00
  • Atlanta
    90
  • Boston
    140
  • Firt
    40
  • Denver
    120
  • Detroit
    -50
  • Dover
    60
  • Hartford
    20
  • Orlean
    -10
  • Helena
    80
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    200
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    250
  • Topeka
    -40
0
Utorak 06.02.2018.
00:44
M. Đorđević - Vesti A

Alahovi hrišćani na Balkanu (7): Do podne Ilija, od podne Alija

U Prizrenskom Podgoru muslimani su slavili Svetog Nikolu, palili sveće i kadili kuće tamjanom. Poznata muslimanska porodica Mrkovića kod Bara takođe je nastavila da slavi krsno ime i pošto je prešla na islam.

wikipedia.org
Poštuju ga i muslimani: Sveti Đorđe

U tome im dugo niko nije pravio smetnje, pa je zabeleženo: "Dočekivali su prijatelje, palili voštanice, davali prijateljima vina i rakije, pa su i sami pili, a mnogi su nosili u crkvu vino i prosforu da je pop osveti."

Mnoge muslimanske porodice u oblasti Brodareva, u Srbiji, na današnjoj granici sa Crnom Gorom, održale su krsnu slavu. Iako su je uglavnom praznovali tajno, znalo se koju su slavu slavili njihovi stari. Tako su, na primer, svi doseljenici iz Kuča slavili su Nikoljdan, oni iz Drobnjaka Đurđevdan.

U oblasti Raške, pri kraju 19. veka je zapisano da muslimani na dan svoje napuštene slave, ako već ne stignu ili ne mogu da odu u crkvu, onda obavezno šalju sveće, vosak i ulje crkvama i manastirima, i "čuvaju slavske lonce na tavanima u kojima su njihovi preci kuvali slaninu o svečanostima". Srpski etnolog Tihomir Đorđević je između dva svetska rata takođe primetio da mnogi muslimani na Balkanu pamte svoja stara krsna imena i ne propuštaju da toga dana odnesu u crkvu tamjan, zejtin i sveću. Sve do Drugog svetskog rata i muslimani u Bugarskoj nosili su na Đurđevdan i Svetog Iliju kolače u crkvu.

Proslavljanje hrišćanskih svetitelja bio je običaj među balkanskim muslimanima, ali se nije odvijao svugde isto. Izuzetak u Bosni je svetkovanje Đurđevdana, Jurjeva, i Ilindana, Aliđuna, i ono važilo za sve Bosance, i muslimane i hrišćane, jer su oba svetitelja važila za zaštitnike Bosne. Đurđevdan kod hrišćana je dan kada se obeležava i poštuje mučenička smrt Svetog Đorđa, preobraćenog rimskog vojnika iz garde cara Dioklecijana, koji je stradao u progonima hrišćana. Uspomena na njega praznuje se 6. maja ili, prema starom kalendaru, 23. aprila.

Upravo na taj dan u aprilu, i muslimani u Bosni, ali i u Grčkoj, Maloj Aziji i na Bliskom istoku proslavljaju "svog" Svetog Đorđa koga nazivaju Hidr, Hizir, ili Hizir Elijas. Taj dan je u Osmanskom carstvu bio službeni praznik, a pravoslavno svetilište na Bliskom istoku posvećeno Svetom Đorđu, koje se nalazi između Vitlejema i Herona, pohodili su i hrišćani i muslimani. Na celom Bliskom istoku pripadnici obe religije upotrebljavaju imena Hadr i Đorđe kao sinonime.

Čak i fanatični muslimani među valahadima kažu da je Sveti Đorđe stari muslimanski svetitelj Hizir, i njega oni takođe slave 23. aprila.

Muslimanski svetitelj pod imenom El Hizir ili El Hidr, sa značenjem "Zeleni" nije spomenut po imenu u Kuranu, ali su ga tumači islamske svete knjige označili kao druga i pratioca jevrejskog verskog vođe i zakonodavca Mojsija, na arapskom Musa, koga i islam smatra važnim prorokom.

Njegov dan, praznik Lide 23. aprila slavi se u celoj Turskoj kao početak proleća. Hizir je u isto vreme i zaštitnik prolećne vegetacije i kišonosac. Turci ga zamišljaju uglavnom kao onog koji pomaže ljudima u iznenadnim nevoljama, naročito putnicima. Među osobinama koje je El Hizir preuzeo od Svetog Đorđa bilo je i ubijanja aždaje, koju je hrišćanski svetac nasledio od nekog paganskog prethodnika.

Palestinski folklor

Vitlejem, legendarno mesto rođenja Isusa Hrista, kao i mnoga druga palestinska mesta učestvuje u svečanostima slavljenja svetaca i proroka koji su vezani za palestinski folklor. Takva je i proslava Svetog Đorđa ili Hizir svake godine od 5. do 6. maja. Grčki pravoslavci tada u procesiji idu do obližnjeg grada Al Hadra gde se u vodi oko manastira Svetog Đorđa krste deca i ritualno žrtvuje ovca. Na sličan način se održava i proslava Svetog Ilije ili Mar Elijas, i procesija ide do manastira posvećenog ovom svecu, koji se nalazi severno od Vitlejema. Proslava je posvećena čudima koja se pripisuju Svetom Iliji, inače veoma popularnom u Palestini.

I u muslimanskom praznovanju Aliđuna, hrišćanskog Ilindana, ima dosta paganskog nasleđa od Slovena vezanih za kult sunca, gromova i kiše. Narodni teferiči (izleti) i dove među bosanskim muslimanima održavali su se na Aliđun često "na kakvim visovima". Kako piše crnogorski diplomata Gavro Vuković 1872. godine "Turci u Bosni na dan našeg Svetog Ilije imaju neku slavu, neko veselje. Oni i zalaze na najviša i najveća brda i tamo noće, lože vatre, piju, puškaraju, Bogu se mole".

Dok su se na Ilindanskom derneku kod turbeta Đerzelez Alije u Gerzovu, u današnjoj opštini Mrkonjić Grad zabavljali odvojeno Srbi i muslimani, u istoj opštini, ali u Večićima sve tri vere su ga zajedno proslavljale, kraj turbeta i u hladu ogromne lipe. I na Pešteru i Bihoru, što je bilo samo za Aliđun, praznovalo se pesmom i svirkom, kao i konjskim trkama. Na Ilindan u Hercegovini, u Gacku, kod Fazlagića kule se održavao veliki muslimanski zbor takođe sa trkama konja i borbom volova.

Dernek za gromovnika

Ugledna porodica poturčenjaka Mrkovića kod Bara, u Crnogorskom primorju, i posle prelaska na islam okupljala se oko crkve Svetog Ilije kod Veljeg Sela, a popovi iz Bara dolazili su da služe liturgiju. Muslimanska deca donosila su voštane sveće i velike pogače bez krsta. A za vreme crkvene službe bilo je uz pravoslavne i muhamedanaca i bula, turskih žena, dok su se u narodno kolo hvatale obe vere. Jednom prilikom je član poznate stare poturčene porodice Asan Petričević sav narod svratio u svoju kuću i počastio pićem govoreći: "Dao ga je Bog i Sveti Ilija dosta!". Svetog Iliju su naročito poštovali i Albanci. Kako svedoči hroničar Marino Bizi 1610, zajedno su ga slavili sa hrišćanima, i sa njima bili u crkvi. Koliko je veza između Svetog Ilije i muslimanskog Aliđuna bila jaka u narodnoj tradiciji, govori i izreka "Do podne Ilija, od podne Alija". Mesto posebnog poštovanja i hrišćana i muslimana, bio je grob Svetog Nauma u istoimenom mestu na Ohridskom jezeru. Muslimani u Prizrenskom Podgoru slave Svetog Nikolu, pale sveće, kade tamjanom, a po kućama imaju i ikone. Kod bugarskih muslimana to je Nikuldan.

Sutra - Alahovi hrišćani na Balkanu (8): Sveta majka svima


 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miroslav Đukić (52)
GUBITNIK
Bojan Radovanović (47)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Ne gubite strpljenje iako ste suočeni sa neprijatnostima koje deluju nerešivo. Klonite se rasprava sa drugima, jer ne možete da uskladite mišljenja.
SAVET: ne odlažite obaveze.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Imate ambiciozne planove, ali ne možete ništa od toga da sprovedete u delo jer izostaje očekivani novčani priliv koji vam je za to neophodan.
SAVET: ne pritiskajte ukućane.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Možete izgladiti nesporazum sa okolinom i tako popraviti svoju poziciju u društvu. Iskoritite trenutak i bez kolebanja prihvatite šansu koja vam se smeši.
SAVET: ne oklevajte.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online