Radnici iz BiH prošli golgotu u Azerbejdžanu: Držali su nas kao robove!
Pogibije šestorice radnika iz Srbije u Sibiru aktuelizovala je pitanje odlazaka građana BiH na rad u zemlje kao što su Rusija ili Azerbejdžan, odakle su proteklih godina redovno stizale loše vesti o njihovom položaju.
Poslednja loša vest stigla je prekjuče iz Katara, gde se ambasadi BiH u toj zemlji obratilo tridesetak radnika sa zahtevom za pomoć jer mesecima nisu primili platu od poslodavca, što ugrožava njihovu egzistenciju i šanse za povratak kući.
- Oni su zaposleni u kompaniji Arab fejs, čiji je vlasnik državljanin Slovenije Sead Sulejmanović, poreklom iz BiH. Radnici uglavnom rade na građevinskom poslovima, a angažovani su od aprila i maja 2014. godine. Prema njihovim rečima, poslodavac im nije isplatio tri plate koje su zaradili. Ambasada BiH je kontaktirala poslodavca koji ne negira da duguje radnicima novac, ali navodi da ih ne može isplatiti jer on nije naplatio svoja potraživanja - rečeno je sarajevskom portalu klix.ba u ambasadi BiH u Kataru.
Ova situacija se bez problema može svrstati u kategoriju "već viđeno". Od sličnih slučajeva svakako su najekstremnije informacije dolazile proteklih godina iz Azerbejdžana. Nakon što se nekoliko stotina radnika iz BiH našlo u ogromnim problemima u toj zemlji, bosanska služba bezbednosti SIPA je pokrenula istragu koja je rezultirala optužnicom protiv 13 ljudi iz BiH, kojima je suđenje počelo u novembru prošle godine.
Radili za dva evra dnevno
Azerbejdžan je ostao po zlu upamćen među mnogim građanima BiH, ali problema je bilo i u Rusiji, pre svega u Sočiju, u kome su prošle zime održane Olimpijske igre. Takođe je reč o građevincima, a po svedočenju radnika, dešavalo se da ne prime platu po sedam i više meseci, a za to vreme su dnevno dobijali po dva evra da sebi mogu da kupe nešto za jelo.
Prema prvim procenama, Tužilaštvu će trebati dve godine da iznese sve dokaze koji terete optužene za radnu eksploataciju 635 vrbovanih državljana BiH, Srbije i Makedonije u Azerbejdžanu. Prvooptuženi je Božo Vučenović iz Gradiške, vlasnik firme Serbaz, a svi se terete da su vrbovali radnike i iskorišćavali ih u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, i na gradilištima po ostalim gradovima širom zemlje.
- Istragom je utvrđeno da su optuženi, iskoristivši težak finansijski položaj radnika i njihovu ugroženu egzistenciju, od 2007. do 2009. godine organizovale odlaske više stotina građana na navodni rad u Azerbejdžan. Ekspolatacijom radnika, optuženi su nezakonito zaradili oko tri miliona evra - rečeno je u Tužilaštvu BiH.
Nakon što su mesecima bili zatočeni u Azerbejdžanu, mnogi radnici su bili srećni što su uopšte izvukli žive glave. Neki od njih su spremni da svedoče protiv svojih nekadašnjih poslodavaca.
Drugi kažu da će, i pored svega, verovatno ponovo preko granice, na vrlo rizične destinacije. Jedan od njih je i Banjalučanin B. J, koji je ispričao da je i sam bio u Azerbejdžanu u vremenu za koje se terete Vučenović i ekipa.
- Bukvalno smo živeli kao robovi. Kada smo došli u Azerbejdžan dočekali su nas neki ljudi koji su nam odmah uzeli pasoše. Morali smo da radimo bukvalno za koru hleba! Nije bilo načina da se javimo svojima, a stvari su se pokrenule tek posle nekoliko meseci kad je jedan od kolega uspeo da stupi kontakt s medijima u Sarajevu - priseća se ovaj Banjalučanin.
I pored svega, B. J. namerava da se sredinom ove godine ponovo otisne na istok, verovatno u Rusiju.
- Nakon te drame u Azerbejdžanu, dve godine sam radio za nadnicu po Banjaluci, a onda se ukazala šansa da idem da radim u Rusiju. Proveo sam tamo šest meseci, uz rizik da ću se ponovo naći u istom problemu. I tamo je bilo poteškoća, i ovaj gazda nije bio baš korektan, ali uspeo sam da naplatim ono što sam zaradio. Na leto ću verovatno ponovo tamo jer ne vidim drugi način da prehranim porodicu - zaključio je B. M. iz Banjaluke.
Nema ambasade
Radnici koji su se našli u Azerbejdžanu kažu da su imali tu nesreću da u toj zemlji ne postoji ambasada BiH, pa bukvalno nisu imali nikakvu priliku da se nekome obrate. Azerbejdžan, naime, pokriva ambasador BiH u Turskoj i za pravovremenu reakciju veoma često su bili potrebni dani.
