Male šanse bez nemačkog pasoša
U Nemačkoj većina mladih ide u gimnaziju, jer je opšte mišljenje da "abitura" (matura) povećava šanse za dalje obrazovanje i bolji život. Sve je manje onih koji žele da se zanatski obrazuju u dualnom sistemu školovanja (kombinacija rada i školovanja) ili u postojećem obrazovnom sistemu.
Firme u Nemačkoj su u prošloj godini ponudile manje mesta za profesionalnu obuku nego pre 10 godina, pokazala je najnovija studija Bertelsman-fondacije.
Pokrajinski monitor profesionalnog obrazovanja 2017 analizira obrazovnu situaciju u Nemačkoj, kao i u pokrajinama za period između 2007. i 2015. godine. Kada se posmatra kategorija mladih bez dovoljno obrazovanja i bez nemačkog pasoša, u koju inače nisu uključene još i izbeglice, slika ne izgleda nimalo ohrabrujuće. Studija je pokazala da stručno usavršavanje, generalno gledano, nije više privlačno kao ranije. U 2015. godini su nemačke firme ponudile 80.000 manje mesta za dualno obrazovanje nego 2007. godine, a broj onih koji su konkurisali za mesto za tzv. ausbildung smanjio se u istom periodu za 155.000 mladih. Naročito dramatično je redukovan broj mesta u istočnim pokrajinama, u kojima je u pomenutom periodu on pao za 40, a broj kandidata za 46 procenata.
Samo četvrtina nemačke omladine sa odlučuje posle srednje škole na stručno usavršavanje, dok je među onima bez nemačkog državljanstva to više od polovine.
- Iako je dualnom obrazovanju data centralna uloga u Nemačkoj, u konkurenciji sa višim školama i fakultetima ono trpi veliki pritisak - objašnjava Jerg Dreger iz poslovodnog odbora Bertelsman-fondacije. Zainteresovani bi zato morali da se bolje informišu o uslovima obrazovanja, kao i o mogućnostima napredovanja i daljeg razvoja.
Profesionalne škole sve više preuzimaju integracionu i socijalno-političku ulogu i zato moraju da budu naoružane finansijski, tehnički i personalno.
Statistika
Savezna ministarka za obrazovanje Johana Vanka je ovim povodom navela najnovije brojke sa tržišta rada, koje kažu da je u ovoj godini broj novozaključenih ugovora za profesionalnu obuku porastao na 523.300, što je 3.000 više mesta nego lane.
Dok je 2007. godine na 100 kandidata bilo 85 mesta za profesionalno usavršavanje, prošle godine ih je bilo 94. Međutim, ove šanse su različite od jedne pokrajine do druge. Dok u Bavarskoj ima čak 104 mesta na 100 kandidata, u Šlezvig-Holštajnu je taj odnos 88 prema 100.
- Pitanje pravičnosti je da se učenicima zanatskih škola (tzv. hauptšule) olakša pristup mestima za dalje profesionalno usavršavanje. Jer, ko završi gimnaziju, praktično ima sigurno mesto za dalje školovanje, a oni sa diplomom hauptšule ili neke slične srednje škole ostaju na tržištu rada često praznih ruku - tumači Dreger.
Nemački savez sindikata je pozvao preduzeća da daju više šanse učenicima zanatskih škola.
- Ako se firme žale na manjak "acubija" (šegrta), a zatim okreću glavu od hauptšule, to u sebi krije potencijalnu socijalnu bombu - izjavila je tim povodom potpredsednica Elke Hanak. Firme moraju više da se otvore prema mladima, jer jedva da svaki drugi "acubi" uspe da obezbedi sebi mesto za stručno usavršavanje.
