U čast katrana i volova

Uz prisustvo velikog broja zlatiborskih gorštaka, ali i brojnih gostiju iz zemlje i sveta, u selu Jablanici održana je tradicionalna manifestacija u čast čuvenih zlatiborskih katrandžija, volova bez kojih je život u ovim krajevima vekovima bio nezamisliv, ali i drugih zanata koji polagano iščezavaju i sele se u sećanje.

Z. Marjanović

Uživo i u drvetu: Milan Žunić Šiš

Zlatibor je danas jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija u Srbiji, ali na ovoj planinskoj lepotici nije oduvek bilo tako. Ovde se živelo teško i od onoga što im je planina nudila - od šume, katrana, stoke, vune, rakije, a to vreme pamte mnogi vremešniji Zlatiborci.

Pamte gorštaci i na manifestacijama, kakva je u selu Jablanica, mlađima prenose svoja iskustva kako bi znali da poštuju i planinu i pretke koji su svojim radom i umećem uspevali da prežive, othrane i iškoluju svoju decu do fakultetskih diploma i zvanja doktora nauka.

Zanati na Zlatiboru polagano nestaju, ali, ipak, ima i onih koji tvrde da se od katrandžijskog zanata može i danas lepo živeti. Jedan od poslednjih katrandžija na Zlatiboru jeste i Ljubinko Radović koji je na manifestaciji u Jablanici, samo za ovu priliku, demonstrirao način dobijanja katrana koji je i bio i ostao cenjen i u Srbiji i u svetu.

- Katran je nekada bio glavni izvor prihoda na Zlatiboru i stizao je volovskim zapregama do Šumadije, Vojvodine, Beograda i drugih krajeva ondašnje Jugoslavije, sve do Makedonije. Najbolji katran se pravi od luča iz panjeva crnog bora, i to od borova stoletaša i od panjeva koji su u zemlji odležali najmanje dvadeset godina - priča Ljubinko.

On dodaje da se katran "peče" u katranicama koje se prave tako što se u zemlji iskopa temelj i na njega se zidaju oblice. Sve se to oblepi ilovačom, a potom se luč od panjeva sitno iscepa i složi. Sve se to pokrije ostatkom od panjeva i potpali se po sredini, a u neko doba se plamen gasi posipanjem sitnom zemljom.

- Da ne dužim, posle nekog vremena iz katranice počinje da curi katranska voda koja je veoma lekovita i za ljude i za stoku, a posle toga i katran koji se koristi u građevinarstvu i mi ga prodajemo ili u teglama, ili u buradima - objašnjava Ljubinko.

On kaže da je jedan od poslednjih katrandžija na Zlatiboru uz napomenu da se od jedne katranice može zaraditi i do 5.000 evra, ali da zainteresovanih mlađih ljudi za ovaj zanat - nema.

Z. Marjanović

I zarada i lek: Ljubinko Radović

Međutim, za katrandžijski posao, kao i za sve ostale poslove na planini, a posebno za izvlačenje stabala iz šume nije se moglo bez dobrih volova. Na manifestaciji u čast katrandžija i zlatiborskih volova bio je i Milan Žunić Šiš, najstariji zlatiborski rabadžija. Na samom ulazu u selo vešti vajar je u borovom drvetu isklesao i Šiša i njegovu volovsku zapregu, što danas predstavlja pravu atakciju. Ovo je, sasvim sigurno, jedinstven spomenik u svetu živom rabadžiji i njegovim volovima, i to je u Jablanici omiljeno mesto za fotografisanje posetilaca.

- Svaka čast modernim mašinama, ali još uvek ima poslova u šumi za koje su volovi nezamenljivi. Kako je bilo meni i mom prijatelju katrandžiji Ljubinku, i svima drugima, to znamo samo mi, ali znamo i to da nije bilo volova, bilo bi nam mnogo gore i ne verujem da bismo uspeli da opstanemo i da sačuvamo i umnožavamo porodice. Jes, to je istina, kao što nije istina kada ljudi kažu da je vo glupa marva. E, sa tim se ne slažem jer iz iskustva znam mnoge situacije kada su se volovi pokazali vrednijim i pametnijim i od mnogih ljudi - tvrdi za "Vesti" starina Milan Žunić Šiš.