Nedelja 19. 11. 2017.
Washington
10
  • Chicago
    20
  • New York
    10
  • Belmont
    60
  • Atlanta
    120
  • Boston
    130
  • Firt
    70
  • Denver
    130
  • Detroit
    20
  • Dover
    110
  • Hartford
    80
  • Orlean
    30
  • Helena
    120
  • Ren
    20
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    190
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    100
  • Tampa
    210
  • Topeka
    130
6
Ponedeljak 09.01.2017.
03:10
Vestionline A

Zašto Srbi ne slave Božić u decembru?

Reformisani kalendar Milutina Milankovića i dalje je zaboravljen. Milankovićev julijanski kalendar usvojen 1923. godine najtačniji je u istoriji. SPC je predložila Milankovićev kalendar, a nastavila da koristi julijanski.

Vesti
Hristos se rodi!

Od početka ljudske civilizacije do najnovijih vremena, svakodnevni čovekov život gotovo je nezamisliv bez kalendara. Kalendar je, najjednostavnije rečeno, nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Sve velike rane civilizacije imale su svoj kalendar. Oni su nastajali u odnosu na kretanja Meseca, Sunca, a ponekad i Venere.

Preovlađujuća je podela na lunarne kalendare (islamski, stari rimski i mnogo antičkih kalendara), lunisolarne (gde se uporedo posmatra kretanje Meseca i Sunca, kao u jevrejskom i kineskom kalendaru) i solarne, poput gregorijanskog i julijanskog kalendara. 

U hrišćanskom delu sveta, kome i mi pripadamo, već vekovima funkcionišu ova dva poslednje pomenuta kalendara - gregorijanski i julijanski. Prvi je na istorijsku scenu stupio julijanski kalendar koji je uveo rimski car Julije Cezar 45. godine pre nove ere, koji je kasnije nazvan po njemu, a pod uticajem grčke kraljice Egipta, Kleopatre VII Filopator, čija je prestonica bila Aleksandrija, a po matematičkom obrascu astronoma iz tog grada, Sosigena. 

Prema julijanskom kalendaru godina traje 365 dana, ali je svaka četvrta godina prestupna i iznosi 366 dana. Iz Sosigenovog obrasca proizilazi da je dužina godine 365,25 dana ili 365 dana i 6 časova. Problem sa svim kalendarima je što period okretanja Zemlje oko Sunca traje 365,242199 dana. Prvi je do ove cifre došao arapski naučnik i pesnik Omar Hajam oko 1073. godine.

Tako julijanska kalendarska godina ima višak od oko 11 minuta, što se sabira kako godine prolaze. Kao kod lošeg sata, kalendar kasni za stvarnim stanjem i datumi se sve manje poklapaju sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce. Ova razlika rasla je jedan dan posle svakih 128 godina ili tri dana za 400 godina. 

Rimsko carstvo propada pet vekova posle uvođenja julijanskog kalendara, ali novonastala hrišćanska crkva nastavlja da koristi taj kalendar. Crkvi je bilo veoma značajno tačno utvrđivanje dana najvažnijeg praznika Uskrsa. Prvi ekumenski sabor u Nikeji je 325. godine odlučio da se Uskrs slavi u nedelju, prvu posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici. Greška koju je pravio julijanski kalendar je pomerala ravnodnevicu, a time i vreme Uskrsa i ostalih praznika. 

Reformom julijanskog kalendara 1582. godine postignuto je maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, astronomskoj godini. Ona traje prosečno 365,24218967 dana, a srednja gregorijanska godina 365,2425 dana. Greška koju pravi gregorijanski kalendar je 26 sekundi godišnje, umesto ranijih 11 minuta i 14 sekundi. 

Petnaest vekova posle usvajanja julijanskog kalendara, papa Grgur XIII, donosi odluku da posle četvrtka, 4. oktobra, sutradan jednostavno osvane petak, 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara izostavljena nagomilana razlika koja je u tom trenutku iznosila čitavih 10 dana. Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, u papinoj odluci je pisalo da će svaka četvrta godina biti prestupna. 

Neke katoličke zemlje - Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele taj novi, gregorijanski kalendar i u svetovnu, građansku upotrebu - sa datumom od 15. oktobra 1582. godine. Ostale zapadne države uvodiće dosta docnije novi kalendar. 

Pravoslavna crkva i države kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara, koji je stalno uvećavao grešku od jednog dana na svakih 128 godina. 

U vreme stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u crkvenoj štampi objavljivani su tekstovi u kojima se zahtevala reforma kalendara, uvođenje u crkvu narodnog jezika, skraćenje postova i bogosluženja, uvođenje drugog svešteničkog braka, učešće nižeg klera u sastavu Sinoda i Sabora, nošenje civilnog odela, mogućnost da se i oženjeni sveštenici biraju za episkope, ulazak sveštenika u Arhijerejski sabor... Među autorima tekstva prednjačio je bogoslov i kasniji ministar vera dr Voja Janjić.

U drugoj polovini XIX veka, nekolicina srpskih intelektualaca počinje da se bavi problemom julijanskog kalendara. Prvi je počeo Zaharije Stevanović Orfelin, koji je 1783. godine u Beču izdao knjigu "Večni kalendar", a završio Milutin Milanković reformom julijanskog kalendara koji je i zvanično usvojen na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. 

Početkom dvadesetog veka, naročito posle Velikog rata u Evropi, pa i u Srbiji, počinju da se osećaju neki novi vetrovi, bude se reformatorski duhovi skoro u svim oblastima društvenog života. U državnim upravama, u vancrkvenoj primeni, Bugarska (1916), Rusija (1918), Jugoslavija (1919), Grčka (1924) i Rumunija, napuštaju julijanski kalendar.

U novoformiranoj Kraljevini SHS (Jugoslavija) od 28. januara 1919. uvedeno je računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva ostala je na starom kalendaru. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta. To je po mišljenju mnogih savremenika pa i samog kralja Aleksandra Karađorđevića, unosilo kulturnu pometnju i donosilo veliku štetu u ekonomiji. 

To je inspirisalo ministra vera Ljubu Jovanovića da pozove velikog naučnika Milutina Milankovića, u to vreme već poznatog i u širim evropskim krugovima, i predočio mu inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Profesor Milanković je prionuo na posao, prikupio je svu raspoloživu građu, brižljivo proučio zapažanja Maksima Trpkovića, i reformisani julijanski kalendar, najtačniji u istoriji, bio je spreman za prezentaciju na Svepravoslavnom kongresu, koji je bio održan u Carigradu od 10. maja do 8. juna 1923. 

Delegaciju Srpske pravoslavne crkve su vodili mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić, docnije patrijarh srpski (od 1938), i profesor nebeske mehanike Milutin Milanković. Srpska delegacija predložila je svoj reformisani kalendar. Kongres je reformi kalendara posvetio šest plenarnih sednica i šest komisijskih. Devet članova je učestvovalo u sesijama: šest episkopa, jedan arhimandrit i tri laika. 

Na ovaj kongres nisu došli predstavnici Ruske pravoslavne crkve, koji su trpeli komunistički teror u SSSR-u, Bugarska pravoslavna crkva zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom, kao i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije. 

Kalendar Milutina Milankovića, po kome je razlika između stvarne godine i kalendarske samo dve sekunde, što je deset puta preciznije od gregorijanskog kalendara, jednoglasno je prihvaćen. Patrijarh Meletija IV šalje specijalnu zahvalnicu Milutinu Milankoviću, ali nažalost, ova odluka se nije sprovela do kraja. Nov kalendar prihvataju Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijske patrijaršija, Grčka, Rumunska, Poljska pravoslavna i Bugarska crkva. 

Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima usvojio je u principu novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". I to principijelno prihvatanje traje do danas. 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 09.01.2017. 05:54
Jel* ovo plaćeni oglas?
Ponedeljak 09.01.2017. 08:57
Slavicemo kad se nama digne qrazz mmu vam vazalsku yebem svima po spisku novinarcicima gomnjarama iz vesti online, mursh bre!
Ponedeljak 09.01.2017. 08:43
"Браћо" јер после овако нарученог, пуног злобе и лажи текста не могу да вас назовем а да то не ставим под наводнике. Цео текст је тенденциозан и искривљен под плаштом "науке". Злоупотреба чињеница. А срамота је и да се на овај празник малтретира већинско православно становништво које слави по старом календару. И у њему, као што неко већ примети, Божић јесте 25. децембра. Није ми јасно зашто онај који никакве везе са православљем нема жели да га реформише? Реформишите прво своју кућу...
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Džejms Ruf (46)
GUBITNIK
Miroslav - Muta Nikolić (61)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Važno je da upotrebite svoje diplomatske manire u susretu sa poslovnim partnerima. Ponekad treba sačuvati odstupnicu, posebno u situaciji kada je teško predvideti nečiji potez ili ulogu u zajedničkoj akciji. Prati vas ljubavni nesklad ili pomalo loš predosećaj. Vama nedostaje više tolerancije pri komunikaciji.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Susret sa jednom osobom ne donosi veliko olakšanje ili zadovoljavajući odgovor na neka aktuelna pitanja o poslovnim prilikama. Sada ste primorani da se suočite sa istinom, koja odslikava različite nepravilnosti na poslovnoj sceni ili pomalo "ružniji deo stvarnosti". Partner će imati neke zanimljive ideje za izlazak.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Ne dopadaju vam se nečije ideje, stoga pažljivo birate situaciju u kojoj možete bolje da izrazite svoje intelektualne ili praktične sposobnosti. Upotrebite samo proverena pravila, pri pokušaju da promenite svoju poslovnu poziciju. Stalo vam je da ostvarite svoje namere i zato ne pristajete na nove ustupke.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online