Nedelja 22. 1. 2017.
Washington
00
  • Chicago
    40
  • New York
    20
  • Belmont
    00
  • Atlanta
    140
  • Boston
    160
  • Firt
    40
  • Denver
    120
  • Detroit
    40
  • Dover
    80
  • Hartford
    30
  • Orlean
    30
  • Helena
    130
  • Ren
    20
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    60
  • Portland
    180
  • Salem
    80
  • Santa Fe
    -20
  • Tampa
    220
  • Topeka
    80
6
Ponedeljak 09.01.2017.
03:10
Vestionline A

Zašto Srbi ne slave Božić u decembru?

Reformisani kalendar Milutina Milankovića i dalje je zaboravljen. Milankovićev julijanski kalendar usvojen 1923. godine najtačniji je u istoriji. SPC je predložila Milankovićev kalendar, a nastavila da koristi julijanski.

Vesti
Hristos se rodi!

Od početka ljudske civilizacije do najnovijih vremena, svakodnevni čovekov život gotovo je nezamisliv bez kalendara. Kalendar je, najjednostavnije rečeno, nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Sve velike rane civilizacije imale su svoj kalendar. Oni su nastajali u odnosu na kretanja Meseca, Sunca, a ponekad i Venere.

Preovlađujuća je podela na lunarne kalendare (islamski, stari rimski i mnogo antičkih kalendara), lunisolarne (gde se uporedo posmatra kretanje Meseca i Sunca, kao u jevrejskom i kineskom kalendaru) i solarne, poput gregorijanskog i julijanskog kalendara. 

U hrišćanskom delu sveta, kome i mi pripadamo, već vekovima funkcionišu ova dva poslednje pomenuta kalendara - gregorijanski i julijanski. Prvi je na istorijsku scenu stupio julijanski kalendar koji je uveo rimski car Julije Cezar 45. godine pre nove ere, koji je kasnije nazvan po njemu, a pod uticajem grčke kraljice Egipta, Kleopatre VII Filopator, čija je prestonica bila Aleksandrija, a po matematičkom obrascu astronoma iz tog grada, Sosigena. 

Prema julijanskom kalendaru godina traje 365 dana, ali je svaka četvrta godina prestupna i iznosi 366 dana. Iz Sosigenovog obrasca proizilazi da je dužina godine 365,25 dana ili 365 dana i 6 časova. Problem sa svim kalendarima je što period okretanja Zemlje oko Sunca traje 365,242199 dana. Prvi je do ove cifre došao arapski naučnik i pesnik Omar Hajam oko 1073. godine.

Tako julijanska kalendarska godina ima višak od oko 11 minuta, što se sabira kako godine prolaze. Kao kod lošeg sata, kalendar kasni za stvarnim stanjem i datumi se sve manje poklapaju sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce. Ova razlika rasla je jedan dan posle svakih 128 godina ili tri dana za 400 godina. 

Rimsko carstvo propada pet vekova posle uvođenja julijanskog kalendara, ali novonastala hrišćanska crkva nastavlja da koristi taj kalendar. Crkvi je bilo veoma značajno tačno utvrđivanje dana najvažnijeg praznika Uskrsa. Prvi ekumenski sabor u Nikeji je 325. godine odlučio da se Uskrs slavi u nedelju, prvu posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici. Greška koju je pravio julijanski kalendar je pomerala ravnodnevicu, a time i vreme Uskrsa i ostalih praznika. 

Reformom julijanskog kalendara 1582. godine postignuto je maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, astronomskoj godini. Ona traje prosečno 365,24218967 dana, a srednja gregorijanska godina 365,2425 dana. Greška koju pravi gregorijanski kalendar je 26 sekundi godišnje, umesto ranijih 11 minuta i 14 sekundi. 

Petnaest vekova posle usvajanja julijanskog kalendara, papa Grgur XIII, donosi odluku da posle četvrtka, 4. oktobra, sutradan jednostavno osvane petak, 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara izostavljena nagomilana razlika koja je u tom trenutku iznosila čitavih 10 dana. Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, u papinoj odluci je pisalo da će svaka četvrta godina biti prestupna. 

Neke katoličke zemlje - Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele taj novi, gregorijanski kalendar i u svetovnu, građansku upotrebu - sa datumom od 15. oktobra 1582. godine. Ostale zapadne države uvodiće dosta docnije novi kalendar. 

Pravoslavna crkva i države kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara, koji je stalno uvećavao grešku od jednog dana na svakih 128 godina. 

U vreme stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u crkvenoj štampi objavljivani su tekstovi u kojima se zahtevala reforma kalendara, uvođenje u crkvu narodnog jezika, skraćenje postova i bogosluženja, uvođenje drugog svešteničkog braka, učešće nižeg klera u sastavu Sinoda i Sabora, nošenje civilnog odela, mogućnost da se i oženjeni sveštenici biraju za episkope, ulazak sveštenika u Arhijerejski sabor... Među autorima tekstva prednjačio je bogoslov i kasniji ministar vera dr Voja Janjić.

U drugoj polovini XIX veka, nekolicina srpskih intelektualaca počinje da se bavi problemom julijanskog kalendara. Prvi je počeo Zaharije Stevanović Orfelin, koji je 1783. godine u Beču izdao knjigu "Večni kalendar", a završio Milutin Milanković reformom julijanskog kalendara koji je i zvanično usvojen na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. 

Početkom dvadesetog veka, naročito posle Velikog rata u Evropi, pa i u Srbiji, počinju da se osećaju neki novi vetrovi, bude se reformatorski duhovi skoro u svim oblastima društvenog života. U državnim upravama, u vancrkvenoj primeni, Bugarska (1916), Rusija (1918), Jugoslavija (1919), Grčka (1924) i Rumunija, napuštaju julijanski kalendar.

U novoformiranoj Kraljevini SHS (Jugoslavija) od 28. januara 1919. uvedeno je računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva ostala je na starom kalendaru. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta. To je po mišljenju mnogih savremenika pa i samog kralja Aleksandra Karađorđevića, unosilo kulturnu pometnju i donosilo veliku štetu u ekonomiji. 

To je inspirisalo ministra vera Ljubu Jovanovića da pozove velikog naučnika Milutina Milankovića, u to vreme već poznatog i u širim evropskim krugovima, i predočio mu inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Profesor Milanković je prionuo na posao, prikupio je svu raspoloživu građu, brižljivo proučio zapažanja Maksima Trpkovića, i reformisani julijanski kalendar, najtačniji u istoriji, bio je spreman za prezentaciju na Svepravoslavnom kongresu, koji je bio održan u Carigradu od 10. maja do 8. juna 1923. 

Delegaciju Srpske pravoslavne crkve su vodili mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić, docnije patrijarh srpski (od 1938), i profesor nebeske mehanike Milutin Milanković. Srpska delegacija predložila je svoj reformisani kalendar. Kongres je reformi kalendara posvetio šest plenarnih sednica i šest komisijskih. Devet članova je učestvovalo u sesijama: šest episkopa, jedan arhimandrit i tri laika. 

Na ovaj kongres nisu došli predstavnici Ruske pravoslavne crkve, koji su trpeli komunistički teror u SSSR-u, Bugarska pravoslavna crkva zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom, kao i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije. 

Kalendar Milutina Milankovića, po kome je razlika između stvarne godine i kalendarske samo dve sekunde, što je deset puta preciznije od gregorijanskog kalendara, jednoglasno je prihvaćen. Patrijarh Meletija IV šalje specijalnu zahvalnicu Milutinu Milankoviću, ali nažalost, ova odluka se nije sprovela do kraja. Nov kalendar prihvataju Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijske patrijaršija, Grčka, Rumunska, Poljska pravoslavna i Bugarska crkva. 

Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima usvojio je u principu novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". I to principijelno prihvatanje traje do danas. 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 09.01.2017. 05:54
Jel* ovo plaćeni oglas?
Ponedeljak 09.01.2017. 08:57
Slavicemo kad se nama digne qrazz mmu vam vazalsku yebem svima po spisku novinarcicima gomnjarama iz vesti online, mursh bre!
Ponedeljak 09.01.2017. 08:43
"Браћо" јер после овако нарученог, пуног злобе и лажи текста не могу да вас назовем а да то не ставим под наводнике. Цео текст је тенденциозан и искривљен под плаштом "науке". Злоупотреба чињеница. А срамота је и да се на овај празник малтретира већинско православно становништво које слави по старом календару. И у њему, као што неко већ примети, Божић јесте 25. децембра. Није ми јасно зашто онај који никакве везе са православљем нема жели да га реформише? Реформишите прво своју кућу...
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miroslav Vukosavljević(56)
GUBITNIK
Mira Petrović (60)
Aladin Vesti - sve vesti na jednom mestu
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Imate dobre ideje, ali postoje određene okolnosti koje vas sprečavaju da ostvarite svoje namere. Važno je da sačuvate dobru poziciju među saradnicima i da pravilno usmeravate svoju kreativnu energiju. Delujete uznemireno zbog novih emotivnih dilema, imate utisak da nepravedno trpite zbog nečijeg ponašanja.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Obratite pažnju na različite dogadjaje na poslovnoj sceni kako biste ostvarili sto bolju poziciju među saradnicima. U presudnom trenutku upotrebite sve prednosti sa kojima raspolažete. Uporno pokušavate da nametnete svoje mišljenje pred voljenom osobom, ali imate utisak da vam nedostaje dobra prilika.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Umete da procenite povoljnu poslovnu priliku i da predvidite nečiju reakciju, što vam pomaže da se bolje organizujete. Važno je da sačuvate svoje poslovne interese i da održite uspešan nivo komunikacije na različitim stranama. Sa određenim razlogom prećutkujete svoje emotivne namere pred voljenom osobom.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    123.95 din.
  • AUD =
    87.73 din.
  • CAD =
    87.25 din.
  • SEK =
    12.99 din.
  • CHF =
    115.49 din.
  • GBP =
    143.41 din.
  • USD =
    116.05 din.
  • HRK =
    16.47 din.
  • BAM =
    63.37 din.
  • 2017 © - vesti online