Novinari na TV poternicama
Većina pretnji srpskim novinarima ostaje nekažnjena, a ta sudbina zadesila je i novinare TV N1 čija je prijava punih 16 meseci sakupljala prašinu u nekoj fioci, da bi tužilaštvo konačno utvrdilo da nema osnovane sumnje za krivično delo. Taj već poznati scenario našao se u godišnjem izveštaju Evropske komisije, koja je akcentirala da su "istrage i presude za napade i zastrašivanja novinara retke".
O obustavi postupka u TV N1 obavešteni su tek pošto je direktor programa te kuće Jugoslav Ćosić na Tviteru obnarodovao da tužilaštvo i policija ne odgovaraju na dve prijave. Kako niko ne snosi odgovornost za pretnje, one sustižu jedna drugu, pa je pre nekoliko dana glavnom uredniku lista "Danas" Dragoljubu Draži Petroviću posle intervjua Cenzolovki, putem Fejsbuk stranice tog portala stigla pretnja čoveka koji je ispisao da "ima deset noževa i čeka odrešene ruke da sve pobije". Uredništvo Cenzolovke je prijavilo slučaj policiji, krivac pronađen i uhapšen uz krivičnu prijavu, a ako je suditi po dosadašnjim slučajevima ugrožavanja "sedme sile", neće biti procesuiran.
Petrović za "Vesti" kaže da je toliko oguglao na pretnje da se oseća kao "skuvana žaba", ali da to što se desilo nije prijatno za novinare "Danasa" ni za njegovu porodicu.
- Ova pretnja je nastavak mog linča pokrenutog u tabloidu "Informer" i na TV Pink, koji su otvoreno na strani vlasti. Matrica je ista, ljudi se označe kao protivnici vladajućim strukturama, a pomenuti mediji ih napadnu svim sredstvima. Interesantno je da premijer takav linč nije osudio, niti se ogradio, mada inače zna da uputi kritike na račun medija - objašnjava poznati kolumnista.
Opomena Evropske komisije
- Potreba Srbije je da se održe i podstiču politički dijalog, kritička diskusija i debata, kao i izražavanje različitih mišljenja, kako u mejnstrim medijima, tako i na društvenim mrežama. Politička kontrola medijskog sektora rezultirala je raširenom autocenzurom, a falio je i efikasan mehanizam za monitoring medija tokom izborne kampanje - navedeno je u Izveštaju EK.
Napominje da su mu od 1994. kada je počeo da radi, stizale razne pretnje, ali je to gledao kao sastavni deo posla i držao se novinarske etike, profesionalnosti i kritičkog stava prema svemu što nije dobro.
- Prvi put mi se sada desilo da je TV Pink zalepio moju fotografiju kao potrenicu za neprijateljem koji bi da likvidira premijerovog brata - kaže Petrović, pojašnjavajući TV reakciju na tekst u "Danasu" koji je bio samo sumiranje događaja o Andreju Vučiću, već objavljivanih u medijima.
Niko ne zna, ukazuje ovaj novinar, šta još posle takve TV prozivke može da se izrodi u glavi nekoga ko to gleda.
Nerešena ubistva
Pokušaj ubistva novinara lista "Vreme" Dejana Anastasijevića 2007. još nije rešen, kao ni fizički napad 2014. na urednika Foneta Davora Pašalića 2014. Zbog procene nadležnih da im je ugrožena bezbednost, novinar Vladimir Mitrić iz Loznice ima policijsko obezbeđenje od 2005, a već sedam godina su pod policijskom pratnjom Brankica Stanković i Veran Matić. Nerešena je smrt Dade Vujasinović 1994. i likvidacije Slavka Ćuruvije 1999. i jagodinskog novinara Milana Pantića 2001.
Novinarke Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) već izvesno vreme nepoznate osobe prate i snimaju, što je ovaj medij protekle nedelje prijavio policiji, a novinarska udruženja okvalifikovala kao pokušaj zastrašivanja i obeshrabrivanja istraživača koji se bave kriminalom i korupcijom.
Urednik CINS-a Dino Jahić smatra da ne može biti slučajnost ako u kratkom roku više njegovih koleginica doživi tu neprijatnost.
Nasilje pod lupom EU
Evropska komisija ukazala je na pretnje, nasilje i zastrašivanja novinara u Srbiji, podsećajući i da neki novinari i dalje imaju policijsku pratnju. Govor mržnje se, prema oceni EK, često toleriše u medijima, a procesuiran je veoma retko. Od ovakvih kvalifikacija stanja i potencijalnog zastoja Srbije na putu EU, prema oceni predsednika Komiteta za ljudska prava Milana Antonijevića, mnogo veća je kazna građanima što žive u sistemu pravne nesigurnosti.
- EK će sigurno i ubuduće postupke za pretnje novinarima imati pod lupom i zahtevati unapređenje sistema zaštite novinara, jer je nedopustivo olako sudsko odbacivanje pretnji smrću poslenicima medija - kaže on za naš list i napominje da će se taj problem naći i u drugim izveštajima, ali i Akcionom planu u poglavlju 23 o pravosuđu.
Pretnje novinarima su, pokazuju i podaci Nezavisnog udruženja novinara, poslednjih godina su sve učestalije, pa je NUNS, osim stalnih apela da se novinari ne etiketiraju, nedavno uspostavio i kontakt sa tužilaštvom. Očekuju da bi mogli da budu rešeni i mnogi dosad nerešeni slučajevi.
- Radimo dosta istraživanja koja niko ne može da negira pošto su potkrepljena dokumentima, pa u pokušaju da nas nekako diskredituju, osim pretnji, etiketiraju nas kao "strane plaćenike" i "špijune" i tako nam stavljaju metu na leđa - objašnjava Jahić za "Vesti" i dodaje da u Srbiji kao zemlji poznatoj po napadima na novinare ništa više ne i čudi.
Svaka pretnja novinaru je, prema rečima advokata Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slobodana Kremenjaka, slučaj za sebe i ne može se generalizovati. Krivični zakonik, kako navodi, definiše da je kažnjivo delo, ukoliko neko ugrozi pretnjom da će napasti život i telo novinara ili nekog njemu bliskog.
Neke od pretnji upućenih medijskim poslenicima
2014 - direktorka Specijalne bolnice u Sokobanji Ljiljana Isaković pretila novinarki RTS-a Dragani Sotirovski
2015 - anonimne pretnje smrću novinaru Stefanu Cvetkoviću iz Bele Crkve i njegovoj porodici pošto je premijeru postavio pitanje o istragama u vezi sa zloupotrebama u Fondu za kapitalne investicije Vojvodine; preteća poruka "snimićemo ti sahranu" upućena novinaru Slobodanu Rakoviću iz Valjeva zbog bavljenja spornim privatizacijama
2016 - novinaru Milošu Staniću pretio tajkun iz Kule; predsednik SNS Valjevo Slobodan Gvozdenović uputio pretnje vlasniku i zaposlenima u TV Valjevo Plus.
