Evropsko zlato za Lavlje srce
Veljko Bunikić (11) iz Frankfurta je evropski šampion u greplingu (brazilska borilačka veština) u kategoriji do 11 godina. Veljko ili Lavlje srce, kako ga mnogi drugari zovu, je ovu titulu nedavno osvojio na NAGA kupu u Francuskoj. Ovaj naš talentovani dečak je na evro takmičenje otišao kao šampion Nemačke iz prošle godine osvojenom u Limburgu.
Veliki uspesi za dečka, koji je tek napunio 11 godina, nije slučajnost. Veljko se borilačkim sportovima bavi već četiri godine i to rvanjem, greplingom i brazilskom djiudjicom, a pehare je do sada osvojio u sva tri sporta.
Svestrana i Teodora
Mlađa sestra Teodora (9) je krenula bratovljevim stopama, ali nema prevelike ambicije i pored toga je za kratko vreme osvojila nagrade:
- Treniram gimnastiku, brazilsku djiudjicu i boks. Najviše volim gimnastiku i tu sam već osvojila bronzanu medalju sa mojim klubom na gradskom takmičenju i pehar za drugo mesto na klupskom nadmetanju.
- Najviše volim grepling i tu sam osvojio šampionsku titulu. Volim i što sam prvak Nemačke, ali mi draži onaj iz Francuske - kaže Veljko pokazujući na sto koji je prepun medalja, pehara i šampionskih pojaseva u raznim asocijacijama.
- Prvo sam trenirao rvanje u Noj Izenburgu, a posle sam nastavio sa greplingom, koji je u osnovi rvanje i džudo. Trenutno treniram klasično rvanje u Jugenshajmu kod Ašafenburga, a grepling u klubu Pirana MMA u Ofenbahu. Moj trener je Andre Baldšmida. On je i vlasnik kluba Pirana MMA i medju prvima je počeo sa ovim sportom. On puno trenira sa mnom, a meni mnogo znači podrška mog trenera Andrea Baldšmida, jer mogu puno od njega da naučim. U tom istom klubu trenira i Šila Gaf, najpoznatiji borac MMA u ženskoj konkurenciji i ona je šampion u UFC - priča Veljko.
Veljko od nedavno vežba i MMA boks u klubu "Haus of Pain", a trenira ga Goran Babić - Hambi, svetski poznati stručnjak, koji je trenirao UFC borce u Americi. Veljko živi u Ofenbahu kod Frankfurta sa tatom Dejanom, mamom Danijelom i sestrom Teodorom Bunikić (9). O svojoj i sinovljevoj sportskoj karijeri tata Dejan priča:
- Svojevremeno sam se i ja bavio sportom. U Bukovču kod Negotina, odakle smo poreklom, nismo imali neki izbor sportova, osim fudbala. Srećom, naša deca imaju ovde u Frankfurtu veći izbor. Naša mladja ćerka Teodora pokazuje interesovanje za gimnastiku i tu već ide na takmičenja, a trenira i grepling, više zbog brata Veljka.
Dejan nastavlja:
- Veljko odlučio za borilačke sportove, više slučajno. Krenuo je u prvi razred u Ofenbah, u školu koja nije baš bila na lepom glasu. On je bio krhke gradje, pa se brzo našao na meti loše dece u toj školi. Dugo nismo znali za ta dešavanja, jer nam Veljko nije o tome ništa govorio. Jednog dana sam bio pozvan u školu zbog toga što su Veljka napala šestorica starijih dečaka i ispričali mi šta se dešava u poslednje vreme. Rešenje smo pronašli u borilačkim sportovima. Krenulo se sa treninzima koji su uticali na jačanje Veljkovog samopouzdanja. Kroz sport se razvila i disciplina koja je imala veliki uticaj i na učenje. Veljko ide u peti razred gimnazije u Drajajh-Šprendlingen, ima sve odlične ocene i najbolji je učenik u svom odeljenju.
