Srpski dres svetinja!
Markus Hauptkorn, trener fudbalskog kluba Opel iz Riselshajma kod Frankfurta, koji se nadmeće u lokalnoj ligi pokrajine Hesen, nedavno je izjavio za nemačke sportske medije:
- Reprezentativka Srbije Nataša Petrov (20 godina) pravi je poklon za našu ekipu.
Na to je ova simpatična studentkinja biohemije iz Frankfurta na Majni skromno odgovorila:
- Hauptkorn je trener koji veruje u mene, daje mi šansu na terenu i ni jednog trenutka nisam zažalila što sam iz Prve nemačke lige prešla u niži rang takmičenja. U ovom klubu na utakmicama sa punom minutažom imam priliku da pokažem šta znam i umem, a onda verujem da moj povratak u elitnu nemačku liga za mene nije nedostižan!
Sreli smo je na marginama turnira u malom fudbalu u Bad Homburgu kod Frankfurta, koji tradicionalno organizuje tamošnji Savet stranaca, na čijem je čelu naš zemljak Miodrag Stojković. Nataša se na ovoj sportskoj priredbi pojavila kao počasni gost i dobila zaslužen aplauz publike i učesnika.
Cilj regionalna liga
O skorašnjim planovima srpska reprezentativka iskreno kaže:
- Sada je cilj da zajedno sa saigračicama sadašnji klub od sledeće sezone "preselimo" u viši rang, regionalnu ligu, i da se tu zadržimo u gornjem delu tabele. A nadam se da će moje partije na terenu biti i dovoljan motiv za druge klubove da požele da me vide u svojim redovima.
A to što se Nataša "zarazila", čak i u fudbalom zaluđenoj Nemačkoj ne baš tipičan sport za "lepši pol" - i nije za čuđenje. Fudbalom se aktivno bavio i njen četiri godine stariji brat Nikola, a oboje su povukli na tatu Blagoja, koji je 90-ih godina prošlog veka aktivno igrao sa eksjugoslovenski klub Progres iz Frankfurta, koji se tada takmičio u Oberligi pokrajine Hesen.
- Brat je igrao fudbal i niko nije mogao da me odgovori da ne pokušam i ja. Već sa četiri godine sam istrčala na fudbalski teren, eto ni do danas ga nisam napustila - priča Nataša koja je sve do 10. godine fudbal trenirala zajedno sa dečacima.
Fudbalsku karijeru počela je u SG Bornhajm u frankfurtskom naselju u kojem i danas živi. Sa 11 godina pridružila se devojčicama iz frankfurtskog Ajntrahta, a iz njega je prešla u prvoligaški FFC Frankfurt, koji je dugo godina bio najbolji ženski fudbalski klub u Nemačkoj.
- Sada je to minhenski Bajern iz prostog razloga što su finansijski najjači. I ovom sportu je, nažalost, po onoj našoj narodnoj, koliko para toliko muzike. Bajern je slavan klub i ima mogućnost da deo zarade od vrhunskih muških takmičenja i prihoda od brojnih sponzora preusmere i na svoju žensku ekipu i tome leži "tajna" njihovog uspeha - priča Nataša.
Mada je već sa 17 godina ostvarila svoj dečji san i zaigrala u prvoj nemačkoj ligi, u FFC Frankfurt se nije dugo zadržala.
Mnogo odricanja
Nataša je, kao što rekosmo, redovan student prve godine fakulteta, ali i fudbal traži dosta odricanja. Tri puta nedeljno mora da se vozi do 30 kilometara udaljenog Riselshajma na treninge, a u nedeljom je na utakmicama. Napomenimo i to da je klub za koji igra amaterski, dakle za taj agažman ne dobija nikakvu platu.
- Nisam uspela da nađem zajednički jezik sa trenerom. Šanse da igram dobijala sam retko ili nikako i odluka da odem bila je neminovna. Fudbal igram prvenstveno zašto što ga volim. Zato se, umesto da grejem klupu, nisam libila da pređem u klub nižeg ranga, ali gde stalno dobijam priliku za igru i usavršavanje - iskrena je Nataša koja igra na poziciji centarhalfa, a često je u napadačkom špicu.
Za devojku visoku 168 cm nemački sportski stručnjaci kažu da poseduje ono najbolje što godinama krasi srpski fudbal - sjajnu tehniku i dribling.
Nataša voli da priča i o angažmanu u ženskoj reprezentaciji Srbije za čije je ekipe počela da igra već sa 15 godina. U "najdražem dresu Srbije" odigrala je ukupno 21 meč.
- Niko ponosniji od mene što sam na poziv selektora Jovice Cvetkovića bila deo sjajnog trijumfa koji smo u novembru prošle godine u Srbiji izvojevali u prijateljskoj utakmici protiv reprezentativki Nemačke za koje se zna da se među najboljima na svetu. Igrala sam poslednjih 15 minuta, a slavile smo sa 2:0 - kaže Nataša za koju je srpski dres u pravom smislu svetinja. Naime, mada je ona u nemačkoj već treća gereneracija (i njena mama Slađana, kao i otac Blagoje rođeni su u Frankfurtu) nije joj palo na pamet da uzme nemački pasoš - srpski je jedini koji poseduje.
