Misterije planete: Odsjaj božjeg oklopa
Polarna svetlost je nebeska pojava, koja je oduvek budila znatiželju ljudi. U prošlosti se verovalo da je znak bogova. Nekada je bila misterija za čovečanstvo koje je iščekivalo s nestrpljenjem. Najčešće je tumačena kao natprirodna pojava. Mnoge različite kulture su verovale da su svetla na nebu fizičke manifestacije duhova koji su umrli.
U nekim legendama, Aurora je mesto gde duše odlaze nakon smrti. Ljudi su toliko poštovali ples svetla da su ostajali u domovima u tišina kada je Aurora sijala na nebu kako ne bi uznemirili aveti. Mnogi tvrde da u norveškoj mitologiji, zemlju i Asgard, odnosno dom bogova, povezuje ogroman most. Ovaj most je navodno inspirisan severnim svetlima. Druge nordijske legende ova svetla opisuju kao refleksiju oružja i oklopa bogova koji se bore u ratu na nebu.
Kako je nauka vremenom dala objašnjenje, tako je i misterija oko ove svetlosti razrešena. Stvaranje Aurore je haotičan proces sudaranja naelektrisanih čestica u atmosferi. Dok se čestice sudaraju ljudi na severu i krajnjem jugu planete Zemlje vide veličanstven prizor talasa i sjaja svetala koji kao da plešu na nebu.
Najbolji vidikovci polarne svetlosti na svetu su na severu Finske, u mestu Kemi, gde u snežnom zamku u periodu od marta do oktobra za 1.500 evra tokom tri noći uživa u predstavi prirode. Island, tundre Kanade, Aljaska, Norveška i sever Švedske takođe su odlična mesta za posmatranje i uživanje u igri polarne svetlosti. Boginja zore Aurora borealis je svetlost na severu dok na južnoj polulopti ona nosi naziv Aurora australis .
