Ponedeljak 11. 12. 2017.
Washington
-40
  • Chicago
    20
  • New York
    -40
  • Belmont
    20
  • Atlanta
    110
  • Boston
    170
  • Firt
    30
  • Denver
    120
  • Detroit
    -30
  • Dover
    70
  • Hartford
    30
  • Orlean
    -30
  • Helena
    130
  • Ren
    -20
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    190
  • Salem
    120
  • Santa Fe
    80
  • Tampa
    160
  • Topeka
    140
2
Ponedeljak 20.03.2017.
18:01
B. Simonović - Vesti A

Milošu namenjen, Karađorđu suđen

Iako nije nigde precizno upisan datum kada je štampanje završeno, nesumnjivo je da je "Gorski vijenac", najslavnije književno delo Petra Drugog Petrovića Njegoša, svet ugledalo u Beču, u zimu 1847, svakako pre 16. februara, jer je tog dana izvesni Stjepan Pejaković uputio iz Beča primerak ove knjige Ljudevitu Gaju u Zagreb, kao dar mladog crnogorskog vladike i pesnika.

B. Simonović
Vladika, vladar i pesnik: Petar Drugi Petrović Njegoš

Poznato je da je Njegoš početkom oktobra 1846, u pratnji ličnog sekretara Milorada Medakovića, krenuo sa Cetinja u Trst, a odatle u Beč i Petrograd da traži podršku i pomoć od bečkog i petrogradskog carskog dvora za svoju napaćenu Crnu Goru, koju je te godine bila zadesila strahovita suša, a i Turci su naglo pojačali pritisak na nju.

Na taj mučni i neizvesni put Njegoš je sa Cetinja poneo i rukopis svog najnovijeg dela, a Medaković je o tome zapisao:

"Ponio je bio vladika sa sobom iz Crne Gore svoje novo djelo 'Gorski vijenac' u rukopisu i pečata ga kod Mehiterista u Beču. On sam držaše drugo popravljanje i potonje pregledanje..."
Milorad Medaković, inače, tvrdi da je Njegoš "Gorski vijenac" najpre bio posvetio Milošu Obrenoviću i da se "iz nekog manjeg nesporazumljenja to pokvari, te vladika okrene tu posvetu Karađorđu..."

Tu se verovatno krije i tajna praznina u "Posveti..' označenih tačkama, što je potvrda da su u njoj izostavljeni neki stihovi...

Koliko je Njegoš brižljivo i s pažnjom pregledao svoje delo najbolje se vidi iz originalnog rukopisa "Gorskog vijenca".

Naime, F. Menčik je 42 godine kasnije, 1889, pronašao autograf "Gorskog vijenca" u bečkoj dvorskoj biblioteci, tačnije 17 numerisanih listova, odnosno 34 strane, na kojima je od ukupno 2.819, ispisano 1.528 stihova (poslednji stihovi su kazivanje Draška Popovića o Mlecima i strahu od mletačkih žbira i špijuna: "Kako ih se drugi bojat neće, kad mogaše oblagati dužda...").

B. Simonović

Poznati slavista i njegošolog Milan Rešetar smatra da je upravo to prva verzija "Gorskog vijenca", ona koju je vladika doneo sa Cetinja, jer se ona prilično razlikuje od prvog štampanog izdanja ove slavne knjige.

To ukazuje da je Njegoš brižljivo pratio i čak i u toku štampanja popravljao i dopunjavao spev, a to se jasno vidi iz sačuvanog rukopisa.

Recimo, samo na prvoj strani je dopisao čak 43 nova stiha.

Milan Rešetar misli da je Njegoš pri redigovanju rukopisa konsultovao i druge učene ljude, posebno one sa naših, balkanskih prostora, sa kojima se sretao u Beču, a ima i onih koji dokazuju da je u korekturi tog prvog izdanja "Gorskog vijenca" učestvovao i sam Vuk Karadžić, jer se pouzdano zna da se hromi tršićki genije tih dana sretao i družio u Beču sa crnogorskim vladikom.

Nije, međutim, sasvim sigurno utvrđeno otkud se ovaj Njegošev rukopis našao u bečkoj dvorskoj biblioteci. Jevto M. Milović misli da je on tamo dospeo iz ostavštine poznatog filologa Franja Miklošića, koji je radio upravo u ovoj biblioteci.

Zanimljivo je, međutim, da je F. Menčik, kada je 1889. pronašao ovaj rukopis, posumnjao u njegovu originalnost.

Dileme oko naslova

Njegoš se dugo, gotovo do poslednjeg trenutka, dvoumio oko naslova svog najznačajnijeg dela. Prvo je bio naumio da ga naslovi kao "Iskra". Posle se opredelio za "Izviiskra", pa "Izvite iskre", pa "Vijenac gorski" da bi se konačno odlučio za "Gorski vijenac".

On je, naime, mislio da je crnogorski vladika bio nepismen i da mu je spev, po njegovom kazivanju, pisao neko od njegovih pisara.

Tri godine kasnije Milan Rešetar je ipak nepobitno dokazao da je "vas rukopis napisan jednom te istom rukom", odnosno da je u pitanju Njegoševa originalna rukotvorina.

Od Moskve do Vašingtona

"Gorski vijenac" je po nekim podacima do sada doživeo blizu dve stotine izdanja i nema gotovo nijednog iole značajnijeg svetskog jezika na koji nije preveden, na neke najpoznatije i po nekoliko puta.

Od izdanja na srpskom jeziku najkompleksnije je svakako ono koje je 1983. napravila Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (urađeno je na naučnim dostignućima najvećih poznavalaca Njegoša, Milana Rešetara, Danila Vušovića, Radosava Boškovića, Mihaila Stevanovića, Vida Latkovića, Nikole Banaševića i uz recenziju Radovana Zogovića i Mihaila Lalića).

Tada je u formatu Njegoševog rukopisa, u luksuznoj opremi i u samo 499 primeraka u jednim koricama objavljen fototip dela sačuvanog Njegoševog rukopisa, fototip prvog izdanja iz 1847. i jedna savremena verzija "Gorskog vijenca" štampana posebnom azbukom koju je specijalno za ovu priliku pripremio Ivan Boldižar iz Novog Sada.

Ovo luksuzno bibliofilsko izdanje "Gorskog vijenca" dospelo je u gotovo sve najveće svetske biblioteke od Cetinja, Beograda, Novog Sada, Zagreba, Srpske u Sent Andreji do državnih u Moskvi, Lenjingradu, Beču, Parizu, Londonu, sve do Kongresne u Vašingtonu.

Susret sa Milicom Stojadinović

Njegoš će u Beču boraviti i pola godine pre smrti, u maju 1851. Tada se sreo i upoznao i sa mladom, dvadesetjednogodišnjom srpskom pesnikinjom Milicom Stojadinović Srpkinjom. Opčinjen njenom lepotom, bolešću već skrhani vladika je, kako je kasnije javio "Srpski književni glasnik" tom prilikom rekao: "I ja sam pjesnik kao i ti i da nijesam duhovnik, eto Crnoj Gori knjeginje..."
I Milica je, međutim, bila očarana lepotom stasitog vladike pa je istog dana, sluteći njegovu skoru smrt, sročila elegičnu pesmu "Sebi za spomen" u kojoj pored ostalog veli: "Spram tužnog zraka tvoga večera ori se, pjevče, sad moja pjesma, da će na tvoje to skoro zbogom! Srbstvo plakati gorko za tobom..."

TRENUTNO NAJČITANIJE
Ponedeljak 20.03.2017. 18:43
slusam i cita,pisem,cijeli dan,ne izadjoh van,rekli bi da radimo z aneke tajne orhanizacije,ciju ail iszta vec,a mi smao prosvjetari bez posla i cekamo neku mirovinu ako nam ikad adodjemo,idemo i molimo za neku kintu,ievo uz vesti i novine na netu provodimo vrijeme isa vam drai citaoci i kolege novinari.= Ako je ovo rat,ma nije,nego samo pismeo sat,iclsimso,radimo o sl.STa je rat,ajmo ga sa pozitivne stane gledati,da s enarod ne boji,jer cesto rekoh i opet cu da je donekle ljepse bilo u ratu,znas da si u ratu,da s epuaca amir je rat gde vjerejs da je sve oka puca s ejos vis ei gore.tako da sve sto s epis ei rai ej sve azmuir a ratuej se ili s esamo pos ei provodi vrijeme na neki nacin.
Ponedeljak 20.03.2017. 18:47
Ajmo malo o rat i tarabicima.Naime kad arijec rat citate sa suprotno imate tar i jos dodate bici i eto tarabici.malo samo da i sebi i vam pokazem kako to funkcionise.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril (71)
GUBITNIK
Gordana Tadić (55)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Pokušajte da melanholiju zamenite konstruktivnim delovanjem. Napravite dugoročni plan koji rešava vašu egzistenciju. Imate podršku partnera.
SAVET: ne kolebajte se.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Informacija koju ćete danas dobiti može promeniti mnogo toga što ste mislili da je izvesno. Ne predajte se, vi imate moć da se uspešno prilagodite.
SAVET: prijala bi vam neka sportska aktivnost.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Voljenoj osobi iznesite sve što vam je na srcu. Iskoristite šansu da zajedno pobegnete na nekoliko dana i nadoknadite izgubljeno vreme.
SAVET: zaboravite na posao danas.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online