"Mašinovođa" ispao iz trke
Srpski film "Dnevnik mašinovođe" po scenariju i u režiji Miloša Radovića ispao je iz trke za 89. Oskara van engleskog govornog područja. Američka akademija za filmsku nauku i umetnost objavila je širi spisak od devet naslova među kojima nema srpskog kandidata.
Od ovih devet biće izabrano pet filmova koji će biti u direktnoj trci za najprestižniju filmsku nagradu na svetu.
"Dnevnik mašinovođe" je najnagrađivaniji srpski film na međunarodnim festivalima poslednjih godina. Gotovo da nema festivala od Rusije do Nemačke a da se film nije vrati sa nekim ili više nagrada. Pored brojnih priznanja, pobedio je i na ARPA festivalu u Los Anđelesu, ali to srpskom filmu nije pomoglo da uđe među pet najboljih. Prema oceni brojnih filmskih kritičara koji već godinama prate Oskara, "malim kinematografijama" kao što je srpska teško je da se probiju i dođu do zlatne statue Oskara. Zašto?
Samo Tanović
Danis Tanović je jedini reditelj sa prostora bivše Jugoslavije koji može da se pohvali Oskarom. Zlatnu statuu dobio je 2001. godine za ostvarenje "Ničija zemlja", koji je bio kandidat Bosne i Hercegovine. Pokušao je kasnije Tanović da ponovi ovaj uspeh, ali uzalud.
Pre svega potrebna su značajna finansijska sredstva da bi se film na pravi način predstavio u Americi. Naravno, u svemu svoje "prste" ima i politika, a Srbija odavno nije na dobrom glasu u Americi.
- Treba biti realan. Srpski jezik u tim industrijskim razmerama je beznačajan. U evropskoj kinematografiji ima značaja, ali mi idemo na američko tlo gde je uticaj politike velik - rekao je svojevremeno Goran Radovanović, reditelj filma "Enklava" koji je prošle godine bez većeg uspeha prošao kao kandidat Srbije za Oskara.
Miloš Radović i Laza Ristovski (glavni glumac i jedan od producenata) su se i te kako potrudili da srpskog kandidata prikaže na najbolji način u okviru skromnog budžeta koji su dobili.
Početkom decembra u Los Anđelesu u egipatskom tetaru u "Spilberg sali" održana je projekcija filma "Dnevnik mašinovođe" u okviru promotivne kampanje za Oskara. Reakcije su bile sjajne, a film je dobio pohvale i čuvenog "Holivud riportera", ali uzalud. Ipak, jedno je sigurno - Srbija neće odustati.
Možda ćemo imati više sreće neke naredne godine.
Nije pravi trenutak
Učinak srpskih filmova kada je u pitanju Oskar prilično je mršav. Najbolje je prošao Emir Kusturica davne 1985. godine s "Ocem na službenom putu" kada je ušao u prvih pet. Ipak, zlatni kip mu je izmakao, iako je nekoliko meseci ranije Kusta ubedljivo trijumfovao na Kanskom festivalu sa ovim ostvarenjem. U uži krug, ali ne i u top pet, uspeo je pre nekoliko godina da uđe i Srdan Golubović sa svojim filmom "Klopka". U Ameriku je film poslao bez velikih očekivanja, pa je za njega i sama činjenica da se uopšte našao u užem izboru bio veliki uspeh.
- To je zaista bio ogroman uspeh za mene. I bio sam prilično iznenađen jer zaista nisam očekivao da uđemo u uži krug - rekao je tada Golubović.
Koliko politika ima uticaja na Oskara najbolje govori primer Srđana Dragojevića koji je dve decenije nakon što nije prošao sa svojim filmom "Lepa sela, lepo gore" saznao da mnogi selektori festivala nisu smeli da prikažu njegov film jer nije bio "pravi trenutak".
