"Nibelunzi" smetali komunistima
Sebastijan Lehner iz Osijeka je prvi posao crtača stripova dobio već sa 17. godina u beogradskom "Paji Patku" 1938, ali se veruje da je bio ne samo najmlađi profesionalni jugoslovenski crtač nego i jedini koji je zbog stripa izgubio život. Iako nepotpisan, u listu "Mali zabavnik" je od 1943. objavljen "Sigfrid", i to epizoda "Nibelunzi".
Iako su "Nibelunzi" bili srednjovekovni nemački avanturistički ep bez političkih konotacija, nove komunističke vlasti su ga pročitale drugačije, kao rad domaćeg izdajnika i opasnost po svoj novouspostavljeni poredak. Ipak, do danas nije rasvetljeno da li je ovaj strip zaista crtao Lehner ni ko ga je prijavio, kao ni kada je Lehneru održano suđenje.
Uglavnom, prema zvaničnim podacima, ovaj talentovani crtač nemačkog porekla umro je naprasno odmah po završetku rata.
Najbolji srpski crtači bili su Vlasta Belkić, Lobačev, Đuka Janković, Sergej Solovjev, Moma Marković, Navojev, Aleksije Ranhner, Konstantin Kuznjecov, Sebastijan Lehner i Ivan Šenšin, zajedno sa scenaristom Brankom Vidićem. Malo je poznato da se među piscima stripova našla čak i čuvena srpska glumica Ljubinka Bobić.
Svi oni su za svega nekoliko godina ušli su u sam vrh evropske devete umetnosti. Mnogima su se stripovi štampali u Francuskoj i Italiji. Rat nije sprečio razvoj stripa, ali jeste nova poratna ideologija.
Nedićev Rus
Konstantin Kuznjecov, još jedan Rus koji je došao u Srbiju za vreme Oktobarske revolucije, za vreme rata je otvoreno radio za Propagandno odeljenje "S" tadašnje komande Srbije, kao i za pronedićevski list "Bodljikavo prase", ali je pred kraj rata na vreme pobegao u Austriju. Ipak, kvalitet njegovih predratnih stripova potvrdio je izdavač "Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca koji je 1989. objavio "Groficu Margo" i "Barona vampira" sa biografijom autora.
