I to je (bio) Balkan: Mecena loših glumaca
Na početku 20. veka, kada se već proslavio kao pisac, Branislav Nušić je postao upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U toj trupi su bili Jelena i Dušan Barjaktarović. Oni u umetnosti nisu ostavili dubljeg traga, ali jesu u upravnikovom životu.
Bili su tada mladi bračni i glumački par. Iz nepoznatih razloga vrlo brzo su stekli Nušićevu naklonost, koji je na mesto prvog čoveka došao u pozorište kada i oni. Primetili su to i kritičari, pa jedan u listu "Zastava" 1904. piše:
"Jedva videsmo starije snage. Gledamo uvek Barjaktarovića u svim većim ulogama: te igra starce i mladiće, ljubavnike i intrigante, neljubavnike i neintrigante. Bilo bi dobro ne pretovarivati mlađe."
Za Dušana je Nušić izradio gostovanje u beogradskom Narodnom pozorištu, i upotrebio svoje veze da bi ga predstavio što pompeznije. U tome nije imao i neophodnu podršku prestoničke štampe, pa je gostovanje novosadskog "barda" prošlo skoro nezapaženo. Izveštaji o pozorišnom radu pokazuju i da je Barjaktarovićeva dobijala glavne ženske uloge iako je imala svega 20 godina i nije još bila stalni član pozorišta.
Jelena se, zapravo, zvala Adela, i bila je vojvođanska Nemica. Igrala je u nekoliko putujućih trupa, ali o njoj i nema mnogo podataka, osim da je, na primer, igrajući u trupi Petra Ćirića zajedno sa mužem na gostovanju u Šapcu - doživela veliki neuspeh.
