Lepa krčmarica Mila
Mladi slikar i pesnik Đura Jakšić se nastanio najpre u Kikindi i u pismu svom prijatelju Đorđu Popoviću Daničaru maja 1856. poručio sledeće: "Ja sam ovamo došao u nadeždi da ću kakvu crkvu ovde u okolini dobiti za molovanje, ali sam se ljuto prevario, ja nisam za ove ljude, niti su oni za mene, razmaženi, gordi, sujetni, prosti, nevaljali".
Takve su im bile i žene, hladne i nezainteresovane.
Baš među njima se našla devojka koju je Đura Jakšić na smrt zavoleo.
Ta tajna ljubav čuvenog srpskog pesnika i slikara ispovedila se mnogo kasnije, koju godinu pred smrt, samom komediografu Branislavu Nušiću.
Cvetale su ljubičice, a njihov opojni miris širio se i u kafani Kod Belog krsta.
Nju je baš nekako u Đurino vreme zakupio paor Lazar Popović.
On je imao dve kćeri koje su mu pomagale i posluživale goste.
Šta je bilo dalje, ispričao je Nušić: "Ana i sestra Mila nosile su radnju na plećima. One su služile, one naplaćivale, one zabavljale, pa one, odnosno ona, Mila, i privlačila goste.
A Mila je bila mlada, lepa, vatrenih očiju, tankog struka. Pa eno je i sad, u dubokim godinama, kako se drži".
Služeći tako u očevoj kafani, zanela je Mila tada slikara i budućeg pesnika Đuru.
Zavoleo ju je za ceo život. O njoj je pevao, nju je slikao. Jedno od njegovih najlepših platna "Devojka u plavom" sačuvalo je Milin lik.
