Himna kralja Nikole
Nikola Prvi Petrović vladao je Crnom Gorom ravno 58 godina, najpre kao knez, potom i kao kralj. Kada je izbio Prvi svetski rat, stao je na stranu Srbije i saveznika, ali je već 1916. posle kapitulacije Crne Gore pred Austrougarskom otišao u izgnanstvo.
Jedno vreme je proveo u Italiji, potom otišao u Francusku, gde je i umro pet godina kasnije. U međuvremenu je Narodna skupština u Podgorici, novembra 1918. godine, proglasila ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom, bez ijednog glasa protiv.
Odlučeno je da život nastave zajednički pod kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem, koji je bio crnogorski zet, suprug Nikoline kćeri kneginje Zorke. Tom prilikom pevala se srpska himna "Bože pravde" iako su Crnogorci imali bar dve svoje, zvaničnu i narodnu. Ova druga je izašla upravo iz pera prvog crnogorskog kralja iz roda Petrovića.
Još je 1864. srpski pesnik Jovan Sundečić, a tada sekretar kneza Nikole, ispevao pesmu "Ubavoj nam Crnoj Gori", nadahnut melodijom himne svetom Savi "Uskliknimo s ljubavlju". Ovu pesmu je za hor doterao Anton Šulc, vođa pevačkog društva Jedinstvo iz Kotora, i sa njim pesmu prvi put javno izveo oktobra 1870. godine u Cetinjskoj čitaonici.
Greška na prvenstvu
Crnogorska budišnica "Onamo 'namo" našla se 2006. godine pred skupštinom Srbije i Crne Gore kao predlog za zvaničnu himnu zajedničke države, ali nije prošla. Tri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Rimu na vaterpolo utakmici između Crne Gore i Kine greškom je kao crnogorska državna himna puštena "Onamo, 'namo". Crna Gora je u to vreme već pet godina za himnu imala često menjanu i prerađivanu narodnu pesmu "Oj, svijetla majska zoro".
Posle toga, crnogorski vladar je Sundečićevu pesmu proglasio državnom himnom. Tri godine ranije, i sam Nikola Petrović je u žaru i poletu mladosti ispevao vitešku pesmu koja će se kao zov vojne trube zaoriti sa crnogorskih planina, i otuda kao himna svih Srba razviti do Jadrana i Dunava, odatle do drugih slovenskih zemalja, i dalje, u ostalu Evropu.
Nazvana prema prvim stihovima "Onamo, 'namo", pesma peva o staroj srpskoj otadžbini iz doba cara Nemanjića, pominje Prizren kao stari dom. Pevao je dalje crnogorski knez o svetim Dečanima, o srpskim bojnim poljima: "Onamo, 'namo, Milošev, kažu, prebiva grob. Onamo! Pokoj dobiću duši kad Srbin više ne bude rob". Kapelnik vojne muzike na Cetinju Franjo Vimer je u motive jedne pesme o italijanskom ujedinitelju Garibaldiju uklopio kneževe stihove.
Sa svojom himnom, kralj Nikola je vodio crnogorsku vojsku u pobede balkanskih ratova. Ova pesma je postala himna Narodne stranke, najstarije partije u Crnoj Gori, a zbog "provokativnog" teksta, kojim je zaslužila i naziv srpske Marseljeze, i pored nekoliko pokušaja nikada nije postala zvanična himna Crne Gore.
