Ponedeljak 27. 2. 2017.
Washington
-40
  • Chicago
    -20
  • New York
    10
  • Belmont
    -20
  • Atlanta
    80
  • Boston
    210
  • Firt
    -00
  • Denver
    40
  • Detroit
    10
  • Dover
    30
  • Hartford
    00
  • Orlean
    40
  • Helena
    120
  • Ren
    -20
  • Honolulu
    190
  • Las Vegas
    70
  • Portland
    190
  • Salem
    70
  • Santa Fe
    -10
  • Tampa
    180
  • Topeka
    -40
/
10
Četvrtak 29.12.2016.
12:14
Vestionline A

Oj, Srbijo, mila mati

Lujo Vitez Lovrić, Hrvat koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Srba i u bici kod Kokardže, protiv Bugara, izgubio oba oka, sećao se kasnije tih dana prema jednoj pesmi: "Na položaju kod Kokardže, svi koliko nas je bilo, Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi i Slovaci, zapevali smo pesmu 'O, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati'."

commons.wikimedia.org
Srpski vojnici u Prvom svetskom ratu

Istu pesmu su pevali 1941. godine i Slovenci, kada su, proterani iz svojih domova, stigli vozom na stanicu u Užice. Ni oni, kao ni većina Srba tada i danas, nisu znali da su ti poznati stihovi nastali bezmalo čitav vek ranije.

Pesmu "Srbiji" je napisao izvesni Luka Sarić i prvi put je objavio 1860. godine. Drugih dela Sarićevih nema ni u jednoj književnoj antologiji, ali su zato ovi njegovi stihovi ušli u krv ne samo Srbima, nego i njihovoj južnoslovenskoj braći. Pošto je pesma dobila melodiju, našla su se u "Zborniku rodoljubivih pesama" 1904. godine, potom i u antologiji književnika Milorada Panića Surepa i Đuze Radovića "Srpska rodoljubiva poezija" iz 1952. godine.

U narodu se odomaćio naslov "O, Srbijo, mila mati", prema prvom stihu pesme, a ona dalje glasi: "Uvek ću te tako zvati. Mila zemljo, mili dome, na krilu ću svagda tvome srećno živit' k'o u raju, gde miline večno traju. U tebi je ono sve. Za čim srce moje mre. Kroz dubrave tvoje lesne vesele ću pevat' pesne, kristal vodu tvoju piti, tebi večno veran biti, život i krv moju dati sve za tebe, mila mati.

Ti si meni zemni raj, u kom ljupki cveta maj. Volim prosti pastir biti i u tebi sve živiti, neg u tuđoj zemlji, mati, carsko blago uživati. Ti si duše moje život, ti blaženstva zemna kivot. U tebi ću srećno tek' provoditi kratak vek." Pesma se završava stihovima "Kucnuo je, mati, čas, da se i tvoj čuje glas".
 

Hipnotisani ratnici

Koliko "rado ide Srbin u vojnike", pokazalo se decenijama kasnije od nastanka pesme novinaru švajcarskog lista "Žurnal de Ženev". Diveći se brzini kojom su srpski vojnici, među svim ostalim savezničkim, izgonili neprijatelja, željni svoje porodice i doma koji mogu da postoje samo u slobodi, Švajcarac je zapisao: "Srpska vojska čini nemoguće, neverovatne stvari. Vojnici nisu svesni svoga junaštva i oni ne znaju koliko dnevno pređu. To su čuda šta oni čine. Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred kao somnabule: pod neprijateljskom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan, kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno."

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

RIZNICA Krvava noć
Četvrtak 29.12.2016. 15:56
То је за химну праве рећи,боже де смо се ми изгубили.
Subota 31.12.2016. 20:04
Песму „Србији“, која је први пут објављена 1860. написао је мало познати песник, Лука Сарић. Да није написана музика на ове стихове, они вероватно не би стигли у нотни „Зборник родољубивих песама“, 1904. година, који је сачинио Владимир Р. Ђорђевић. Значи, ова песма се не би нашла ни у антологији Милорада Панића Сурепа и Ђузе Радовића – „Српска родољубива поезија“, коју су ови коаутори објавили 1952. године. Лука Сарић није ушао ни у какве антологије познатих песника, али је зато његова песма „Србији“ ушла у душу и крв Србина и све браће његове. Две строфе из ове песме „носе тему“ и свакако су, пре свих, инспирисале и аутора музике и слушаоце да воле ову песму:
Subota 31.12.2016. 20:05
Мада је својој песми Сарић дао назив „Србији“, у народу се одомаћио наслов „О, Србијо, мила мати“, према првом стиху ове песме. Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију, 1887. Службовао је као наставник музике и композитор у Пожаревцу, Београду и Нишу, где је активно сарађивао у Културном друштву „Бранко“. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891. године. Иначе, највише је компоновао хорску музику, а познат му је и „Марш костолачких рудара“. Године 1899. Шистек се вратио у своју домовину и умро у Роудницима 1925.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Dr Davorin Radosavljević (56)
GUBITNIK
Dragoljub Drašković (62)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ovo je dan kada ćete poželeti da vaš uspeh podelite sa ostatkom sveta. Nije ni čudo, s obzirom da ste neke bitne poslove uspešno priveli kraju. Vas lični razvoj bi sada trebao da vam bude prioritet. Posvetite se stvarima u kojima uživate, a koje uključuju kreativni rad. Umetnost će prijati, zato idite u bioskop.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Novi razvoj događaja vezan za romantičnu sferu vašeg života, na vas deluje kao stimulans - poželećete da sa celim svetom podelite vaše emocije. Moguće je da danas upoznate neke nove, zanimljive ljude. Jedna poslovna obaveza vas odvlači od privatnog zivota. Ne očajavajte, jer će sve uskoro doći na svoje mesto.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Možda ćete danas imati upalu grla ili neke druge simptome prehlade i to će umanjiti vašu sposobnost da kvalitetno ispunite svoje obaveze. Pokušajte da usporite malo. Vi ste po prirodi odgovorni i često sebe izlažete prevelikom naporu i stresu. Nađite način da se odmorite i relaksirate, kako biste se lišili nervoze.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    123.96 din.
  • AUD =
    90.24 din.
  • CAD =
    89.5 din.
  • SEK =
    12.98 din.
  • CHF =
    116.42 din.
  • GBP =
    145.75 din.
  • USD =
    117.33 din.
  • HRK =
    16.68 din.
  • BAM =
    63.38 din.
  • 2017 © - vesti online