Utorak 25. 4. 2017.
Washington
60
  • Chicago
    200
  • New York
    90
  • Belmont
    80
  • Atlanta
    180
  • Boston
    230
  • Firt
    110
  • Denver
    160
  • Detroit
    130
  • Dover
    140
  • Hartford
    120
  • Orlean
    110
  • Helena
    200
  • Ren
    90
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    190
  • Portland
    270
  • Salem
    200
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    230
  • Topeka
    190
/
10
Četvrtak 29.12.2016.
12:14
Vestionline A

Oj, Srbijo, mila mati

Lujo Vitez Lovrić, Hrvat koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Srba i u bici kod Kokardže, protiv Bugara, izgubio oba oka, sećao se kasnije tih dana prema jednoj pesmi: "Na položaju kod Kokardže, svi koliko nas je bilo, Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi i Slovaci, zapevali smo pesmu 'O, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati'."

commons.wikimedia.org
Srpski vojnici u Prvom svetskom ratu

Istu pesmu su pevali 1941. godine i Slovenci, kada su, proterani iz svojih domova, stigli vozom na stanicu u Užice. Ni oni, kao ni većina Srba tada i danas, nisu znali da su ti poznati stihovi nastali bezmalo čitav vek ranije.

Pesmu "Srbiji" je napisao izvesni Luka Sarić i prvi put je objavio 1860. godine. Drugih dela Sarićevih nema ni u jednoj književnoj antologiji, ali su zato ovi njegovi stihovi ušli u krv ne samo Srbima, nego i njihovoj južnoslovenskoj braći. Pošto je pesma dobila melodiju, našla su se u "Zborniku rodoljubivih pesama" 1904. godine, potom i u antologiji književnika Milorada Panića Surepa i Đuze Radovića "Srpska rodoljubiva poezija" iz 1952. godine.

U narodu se odomaćio naslov "O, Srbijo, mila mati", prema prvom stihu pesme, a ona dalje glasi: "Uvek ću te tako zvati. Mila zemljo, mili dome, na krilu ću svagda tvome srećno živit' k'o u raju, gde miline večno traju. U tebi je ono sve. Za čim srce moje mre. Kroz dubrave tvoje lesne vesele ću pevat' pesne, kristal vodu tvoju piti, tebi večno veran biti, život i krv moju dati sve za tebe, mila mati.

Ti si meni zemni raj, u kom ljupki cveta maj. Volim prosti pastir biti i u tebi sve živiti, neg u tuđoj zemlji, mati, carsko blago uživati. Ti si duše moje život, ti blaženstva zemna kivot. U tebi ću srećno tek' provoditi kratak vek." Pesma se završava stihovima "Kucnuo je, mati, čas, da se i tvoj čuje glas".
 

Hipnotisani ratnici

Koliko "rado ide Srbin u vojnike", pokazalo se decenijama kasnije od nastanka pesme novinaru švajcarskog lista "Žurnal de Ženev". Diveći se brzini kojom su srpski vojnici, među svim ostalim savezničkim, izgonili neprijatelja, željni svoje porodice i doma koji mogu da postoje samo u slobodi, Švajcarac je zapisao: "Srpska vojska čini nemoguće, neverovatne stvari. Vojnici nisu svesni svoga junaštva i oni ne znaju koliko dnevno pređu. To su čuda šta oni čine. Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred kao somnabule: pod neprijateljskom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan, kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno."

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Subota 31.12.2016. 20:04
Песму „Србији“, која је први пут објављена 1860. написао је мало познати песник, Лука Сарић. Да није написана музика на ове стихове, они вероватно не би стигли у нотни „Зборник родољубивих песама“, 1904. година, који је сачинио Владимир Р. Ђорђевић. Значи, ова песма се не би нашла ни у антологији Милорада Панића Сурепа и Ђузе Радовића – „Српска родољубива поезија“, коју су ови коаутори објавили 1952. године. Лука Сарић није ушао ни у какве антологије познатих песника, али је зато његова песма „Србији“ ушла у душу и крв Србина и све браће његове. Две строфе из ове песме „носе тему“ и свакако су, пре свих, инспирисале и аутора музике и слушаоце да воле ову песму:
Subota 31.12.2016. 20:05
Мада је својој песми Сарић дао назив „Србији“, у народу се одомаћио наслов „О, Србијо, мила мати“, према првом стиху ове песме. Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију, 1887. Службовао је као наставник музике и композитор у Пожаревцу, Београду и Нишу, где је активно сарађивао у Културном друштву „Бранко“. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891. године. Иначе, највише је компоновао хорску музику, а познат му је и „Марш костолачких рудара“. Године 1899. Шистек се вратио у своју домовину и умро у Роудницима 1925.
Subota 31.12.2016. 20:06
И чувени композитор словеначке и српске химне – Даворин Јенко, иако заљубљен у Србију, живео у њој најсрећније, с највише одушевљења, писао ћирилицу и учинио велики допринос српској музичкој култури, понет носталгичним осећањима, враћа се у домовину и умире у Љубљани. Своја долина, своја река, своја планина. Место где смо се родили. Тако је урадио и композитор песме „Србији“ – Војтех Шистек: вратио се да умре у завичају.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Radivoje Arsić (44)
GUBITNIK
Goran Knežević (60)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Očekujete povoljniju poslovnu situaciju, ali do vas jos uvek dopiru neodređeni komentari ili nečije negodovanje. Nemojte dozvoliti da vas neko isprovocira na impulsivno ponašanje, sačuvajte prisebnost duha pred jednom uticajnom osobom. Povremeno gubite emotivnu kontrolu, ali morate pokazati više!
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Potrebne su vam pouzdane informacije o poslovnim prilikama. Uzaludno insisitrate na istini o kojoj drugi ne žele javno da govore ili da se izjašnjavaju u vašu korist. Prihvatite utešnu varijantu, kao uvertiru za novu fazu pregovora. Delujete uznemireno, nemojte dozvoliti da vas neko zavarava svojim laskanjem.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Dogovor sa jednom osobom više ukazuje na potencijalni promašaj, nego na novu mogućnost uspešne saradnje. Dostojanstveno prihvatite trenutni poraz, kao otrežnjenje ili dobru poslovnu lekciju. Strpljivo sačekajte na novu poslovnu priliku. U susretu sa voljenom osobom ne možete da uskladite interesovanja.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    123.46 din.
  • AUD =
    85.79 din.
  • CAD =
    83.82 din.
  • SEK =
    12.81 din.
  • CHF =
    114.09 din.
  • GBP =
    145.23 din.
  • USD =
    113.59 din.
  • HRK =
    16.55 din.
  • BAM =
    63.12 din.
  • 2017 © - vesti online