Subota 25. 3. 2017.
Washington
20
  • Chicago
    50
  • New York
    20
  • Belmont
    10
  • Atlanta
    160
  • Boston
    220
  • Firt
    40
  • Denver
    120
  • Detroit
    60
  • Dover
    120
  • Hartford
    30
  • Orlean
    40
  • Helena
    170
  • Ren
    00
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    180
  • Portland
    210
  • Salem
    170
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    160
  • Topeka
    90
/
10
Četvrtak 29.12.2016.
12:14
Vestionline A

Oj, Srbijo, mila mati

Lujo Vitez Lovrić, Hrvat koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Srba i u bici kod Kokardže, protiv Bugara, izgubio oba oka, sećao se kasnije tih dana prema jednoj pesmi: "Na položaju kod Kokardže, svi koliko nas je bilo, Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi i Slovaci, zapevali smo pesmu 'O, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati'."

commons.wikimedia.org
Srpski vojnici u Prvom svetskom ratu

Istu pesmu su pevali 1941. godine i Slovenci, kada su, proterani iz svojih domova, stigli vozom na stanicu u Užice. Ni oni, kao ni većina Srba tada i danas, nisu znali da su ti poznati stihovi nastali bezmalo čitav vek ranije.

Pesmu "Srbiji" je napisao izvesni Luka Sarić i prvi put je objavio 1860. godine. Drugih dela Sarićevih nema ni u jednoj književnoj antologiji, ali su zato ovi njegovi stihovi ušli u krv ne samo Srbima, nego i njihovoj južnoslovenskoj braći. Pošto je pesma dobila melodiju, našla su se u "Zborniku rodoljubivih pesama" 1904. godine, potom i u antologiji književnika Milorada Panića Surepa i Đuze Radovića "Srpska rodoljubiva poezija" iz 1952. godine.

U narodu se odomaćio naslov "O, Srbijo, mila mati", prema prvom stihu pesme, a ona dalje glasi: "Uvek ću te tako zvati. Mila zemljo, mili dome, na krilu ću svagda tvome srećno živit' k'o u raju, gde miline večno traju. U tebi je ono sve. Za čim srce moje mre. Kroz dubrave tvoje lesne vesele ću pevat' pesne, kristal vodu tvoju piti, tebi večno veran biti, život i krv moju dati sve za tebe, mila mati.

Ti si meni zemni raj, u kom ljupki cveta maj. Volim prosti pastir biti i u tebi sve živiti, neg u tuđoj zemlji, mati, carsko blago uživati. Ti si duše moje život, ti blaženstva zemna kivot. U tebi ću srećno tek' provoditi kratak vek." Pesma se završava stihovima "Kucnuo je, mati, čas, da se i tvoj čuje glas".
 

Hipnotisani ratnici

Koliko "rado ide Srbin u vojnike", pokazalo se decenijama kasnije od nastanka pesme novinaru švajcarskog lista "Žurnal de Ženev". Diveći se brzini kojom su srpski vojnici, među svim ostalim savezničkim, izgonili neprijatelja, željni svoje porodice i doma koji mogu da postoje samo u slobodi, Švajcarac je zapisao: "Srpska vojska čini nemoguće, neverovatne stvari. Vojnici nisu svesni svoga junaštva i oni ne znaju koliko dnevno pređu. To su čuda šta oni čine. Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred kao somnabule: pod neprijateljskom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan, kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno."

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Subota 31.12.2016. 20:04
Песму „Србији“, која је први пут објављена 1860. написао је мало познати песник, Лука Сарић. Да није написана музика на ове стихове, они вероватно не би стигли у нотни „Зборник родољубивих песама“, 1904. година, који је сачинио Владимир Р. Ђорђевић. Значи, ова песма се не би нашла ни у антологији Милорада Панића Сурепа и Ђузе Радовића – „Српска родољубива поезија“, коју су ови коаутори објавили 1952. године. Лука Сарић није ушао ни у какве антологије познатих песника, али је зато његова песма „Србији“ ушла у душу и крв Србина и све браће његове. Две строфе из ове песме „носе тему“ и свакако су, пре свих, инспирисале и аутора музике и слушаоце да воле ову песму:
Subota 31.12.2016. 20:05
Мада је својој песми Сарић дао назив „Србији“, у народу се одомаћио наслов „О, Србијо, мила мати“, према првом стиху ове песме. Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију, 1887. Службовао је као наставник музике и композитор у Пожаревцу, Београду и Нишу, где је активно сарађивао у Културном друштву „Бранко“. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891. године. Иначе, највише је компоновао хорску музику, а познат му је и „Марш костолачких рудара“. Године 1899. Шистек се вратио у своју домовину и умро у Роудницима 1925.
Subota 31.12.2016. 20:06
И чувени композитор словеначке и српске химне – Даворин Јенко, иако заљубљен у Србију, живео у њој најсрећније, с највише одушевљења, писао ћирилицу и учинио велики допринос српској музичкој култури, понет носталгичним осећањима, враћа се у домовину и умире у Љубљани. Своја долина, своја река, своја планина. Место где смо се родили. Тако је урадио и композитор песме „Србији“ – Војтех Шистек: вратио се да умре у завичају.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Goran Paskaljević (69)
GUBITNIK
Vanja Udovičić (34)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Jedna stvar je danas sigurna- vi ste u pravom raspoloženju za ljubav. Danas
ete više nego inače imati želju da provodite vreme sa partnerom. Ako ga trenutno nemate, možda je pravo vreme da se osvrnete oko sebe. Nekad vi morate napraviti prvi korak. Pokušajte da danas uradite nešto sasvim novo.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Imate u sebi sjajnu kombinaciju optimizma i duhovnosti. Vi verujete u čuda, u andjele, bajke i sve što je svetlo i pozitivno. I treba da imate ovakav stav! To će vam danas doneti iznenadan događaj u kom ćete uživati. Samo je važno da verujete u čuda i vaš osmeh će biti vase najmoćnije oružje kojim raspolažete.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Danas se posvetite poslu. vaša karijera bi mogla krenuti uzbrdo ako se samo malo više posvetite. Ako budete imali ponudu da upišete neku kurs ili odete na seminar, nemojte propustiti priliku, jer ćete verovatno ostvariti značajno poznanstvo. Dajte sve od sebe da se pokažete u najboljem svetlu.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    123.95 din.
  • AUD =
    87.67 din.
  • CAD =
    86.07 din.
  • SEK =
    13.02 din.
  • CHF =
    115.6 din.
  • GBP =
    143.61 din.
  • USD =
    115.12 din.
  • HRK =
    16.7 din.
  • BAM =
    63.37 din.
  • 2017 © - vesti online