Iz Vukovog riječnika: Crnogorska poternica

Portal "Vesti-online" vam u okviru rubrike "Riznica" prenosi narodne običaje i verovanja, kao i tumačenja reči, koje je zabeležio velikan čuvanja srpske tradicije Vuk Stefanović Karadžić.

commons.wikimedia.org

Vuk Stefanović Karadžić

Lakat - "1) okrenuti kome lakat, usprotiviti se 2) mjera: trista lakata, np. propao u zemlju: Nekom dukat, nekom svite lakat 3) U Crnoj Gori: ćeralica."

Imenjaci u susedstvu

Lastva - "ovako se zovu mnoga mjesta u Crnoj Gori i ona u susjedstvu, np: Lastva Ozrinićka, planina od Nikšića do Kučeva, Cuca i Pješivaca; Kaštel lastv, lazaret (bolnica) i nekoliko kuća u Paštrovićima kod mora."

Brz konj

Lastavica "1) lasta. 2) u pjesmama ime konju, valjda što je bz i lak kao lastavica: Mene Vilu, tebe Lastavica. 3) na glavčini ona jama u koju se uglavi spica, lastovnica."

POVEZANE VESTI

RIZNICA

Fuj, gade mali!

RIZNICA

Gutljaj za pokojnika

RIZNICA

Kako su srpske princeze menjale istoriju (8): Italijanski kralj crnogorski zet

RIZNICA

Ljubavna čežnja

IZDVOJENI KOMENTARI 16 komentara Svi komentari OSTAVITE KOMENTAR

Petak 09.12.2016. 22:54

more_i_ja

Вук Стефановић Караџић, најпознатија личност лозничког краја, рођен је 26.10.1787.год. (6.11.1787.год. по новом календару) у Тршићу, недалеко од Лознице. Деда Вука Караџића, Јоксим, доселио се из Дробњака, из села Петнице, у Тршић, између 1730.год. и 1740. године. Вук је похађао приватну школу, коју је отворио тршићанин Гргуровић крајем 1795.год. у Лозници. Завршио би и највишу школу Псалтир да се не појави куга, од које су се ученици разбежали. Вук затим иде у манастир Троношу код игумана Стефана Јовановића да заврши започето школовање. Вук је напустио манастри по вољи свога оца. Године 1804. одлази у Карловце где учи богословију. Године 1808. слуша предавања на Великој школи у Београду коју убрзо напушта због болести ноге.

Petak 09.12.2016. 22:54

more_i_ja

1813. прелази са устаницима преко Саве и одлази за Беч. Тамо се упознаје са Јернејем Копитаром. Вук објављује 1814.год. „Малу простонародну славеносербску песнарицу“ и „Писменицу србского језика“, а 1818.год. „Србски ријечник са граматиком“. Године 1819. путује у Русију ради превода „Новог завета“. Вук је једна од најважнијих фигура у српској историји. Радио је на сакупљању и популаризацији народних епских песама, лирској поезији, кратким песмама, етнографским студијама, лексикографији и реформи српског писма и правописа.

Petak 09.12.2016. 22:55

more_i_ja

Вук Караџић је умро 26.01.1864.год. у Бечу, где је сахрањен. Његове кости пренете су из Беча 30.09.1897.год. и свечано сахрањене у Београду крај Саборне цркве.Лозничани су се свом најзначајнијем суграђанину одужили на начин који доликује овом великану. На сваком кораку присутан је Вуков дух. Лозница му се одужила кроз називе улица, спомеником у строгом центру града, спомен школом, сабором српске духовности и културе,, спомен парком, етно селом, спомен кућом и осталим објектима и манифестацијама од немерљивог историјског, културног и туристичког значаја.