Dobrota obasjala mračni dom
Na adresu sedamnaestogodišnjeg Stefana Božinovića iz Svrljiga i njegove mame Snežane uoči Vaskrsa stigao je vredan dar od 150 dolara iz Australije uz želje da provedu praznike u miru i sreći. Na njega je mislila Rajka Tarlać iz Sidneja sa prijateljima - anonimnim sveštenikom SPC iz Australije, Mirom Đuković, Momom Malićem, Radom Marković, Obradom Marićem, Verom Aleksić i tri anonimna donatora.
Stefana je ovaj poklon veoma obradovao.
- Mnogo ste nas usrećili lepim vestima. Veoma smo zahvalni dobrim ljudima iz Australije. Šaljemo im puno pozdrava i želimo im najpre zdravlja, pa onda svega ostalog - rekao je Stefan.
Ovaj skromni momak ispričao nam je da će novac utrošiti na nabavku hrane i na račune. Učenik je drugog razreda Srednje stručne škole "Dušan Trivunac Dragoš". Sa nezaposlenom mamom živi u socijalnom stanu od 20 kvadrata koji su dobili na koršićenje od opštine Svrljig. U jednoj sobi, on i majka spavaju, jedu, provode dane i čekaju neko bolje sutra. Oca nema.
Pošto žive od svega 65 evra mesečno, koliko dobijaju od socijalne pomoći, donacija iz Australije za njih je dar od Boga.
- Divni ljudi misle na nas. Mnogo smo zahvalni, svaki nam dinar znači. Baš smo se obradovali ovom poklonu. Stefan je divan momak, ponosna sam na njega. Skroman je i vredan, pa mi sva naša nemaština nekako lakše padne sa njim. Nije zahtevan nimalo. Žao mi je što ne mogu da mu pružim više, sve nam je luksuz - kaže Stefanova mama Snežana.
Nažalost, muku muče sa dugom za struju koji iznosi oko 1.500 evra. Kako objašnjava Stefan, mama i on su se trudili da plaćaju dažbine na vreme, ali sa tako malim prihodom, nije bilo moguće, pa su upali u dugove.
Poziv donatorima
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com
. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Najveći problem nam je što nemamo struju. Živimo u mraku. Kuvamo na malom šporetu na drva. Hranu koju uspemo da kupimo od ovo malo novca što imamo čuvamo kod komšija u njihovom frižideru. Zahvalni smo im do neba što nam izlaze u susret. Veš peremo ručno - priča Stefan.
On se školuje za trgovca, trenutno je druga godina i jedva čeka da se po završetku škole zaposli. Ima skromne želje i uprkos svemu ga ne napušta vedar duh.
