Sada se lakše diše
Iznenada, kada se najmanje nadala, nekoliko dana posle Nove godine, zajedno sa humanitarcem Hidom Muratovićem, "Vesti" su dobrim povodom, ponovo zakucale na vrata skromnog doma Mihrije Murić (35), samohrane majke iz sela Stup kod Rožaja.
Dug put do zabitog Stupa, sela na 1.700 metara nadmorske visine, "izgubljenog" na granici Srbije i Crne Gore, prevalili smo da bi Mihriji i njenim sinovima Ernesu (15) i Enesu (13) uručili novogodišnje donacije koje su im "iz dalekog sveta" poslali čitaoci "Vesti".
Ovoga puta Mihriji smo uručili 450 evra, 350 od Hama Balića iz Luksemburga i 100 evra od Fatmira Beširevića iz Nemačke, ali i novopristiglih 250 australijskih dolara plemenite Ane iz Kanbere.
- Čim sam vas ugledala, znala sam da mi nosite neku dobru vest i neku vrednu donaciju. Baš sam se prijatno iznenadila. Bili ste nam u poseti krajem decembra, zbog čega sam mislila da ću čekati duže neku novu pomoć. Divno, i hvala vam. Bar za neko vreme bićemo zbrinuti - rekla nam je pri ponovnom susretu hrabra Mihrija.
Naglašava da je čitaoci "Vesti", odnosno dobri ljudi iz celog sveta održavaju u životu i da uz njihovu pomoć školuje sinove.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Hvala im do neba. Verovatno su u "Vestima" ili na Hidovom portalu videli kako živimo i odlučili da nam pomognu. Mnogo puta u poslednjih pet-šest godina stizala nam je ovakva pomoć. Najviše od naših Sandžaklija rasutih širom Evrope, ali i od drugih dobrih ljudi iz celog sveta. Pomažu nam ljudi svih vera i nacija, Bošnjaci, Srbi, Crnogorci, Albanci, čak smo donacije dobijali i od nekih Amerikanaca. Srećni smo što naši dobrotvori ne gledaju i ne pitaju ko smo i šta smo, već se samo rukovode našom mukom i sirotinjom. Šta bi mi bez njih? Daće Bog da Ernes i Enes odrastu, krenu i oni u Evropu i budu u prilici da pomognu ljudima u nevolji - kaže Mihrija.
Objašnjava i kako će potrošiti pristigle donacije, zna šta je najvažnije i najpreče.
- Prvo ćemo obnoviti zalihe brašna i drugih namirnica. Vratićemo novac (100 evra) koji smo pozajmili da bi kravi i kozama kupili seno, a platićemo Enesu kiriju za stan u Rožajama gde pohađa srednju tehničku školu. Biće dovoljno i da platimo dug za struju, a nešto ćemo ostaviti i za ne daj Bože. Da nam se nađe u nevolji - ističe Mihrija.
Njena životna priča "za roman". Kao deveto dete u presiromašnoj porodici sa nepunih 18 godina udala se za Abdulaha Murića od nje starijeg više od 50 godina.
Nakon što su dobili dvoje dece Abdulah se teško razboleo, a pre tri godine se šlogirao i pao u postelju.
U svoj sirotinji i bedi, bez ikakvih primanja, Mihrija je, boreći se kao lav, podjednako brinula o bolesnom suprugu i maloletnim sinovima. Važi za jednog od najboljih drvoseča u ovom kraju, spremna je da radi i najteže muške poslove.
Nakon što joj je prošlog leta suprug preminuo sama brine o svojim sinovima, a u toj brizi joj i te kako pomažu i brojni naši čitaoci.
Proširila stado
Uz pomoć Hida Muratovića i čitalaca "Vesti" Mihrija je kupila kravu i kozu. Sada je proširila stado, pa ima još i tele i tri koze. Kupila je i motornu testeru kojom prehranjuje porodicu. Svaki dinar pametno troši, ali i ulaže, kako se ne bi našli u situaciji da gladuju.
- Imamo mleko i mlečne proizvode u izobilju, a kada smo se prvi put sreli sa Hidom i reporterom "Vesti" nismo imali ništa i bukvalno smo gladovali. Hvala Bogu što nas je pogledao, hvala Hidu, "Vestima" i dobrim ljudima koji nam pomažu - poručuje Mihrija.
