Olakšali ste nam teške muke
U pravom trenutku, kad su ostali bez dinara i kada su morali da pozajmljuju za hleb i lekove, Vukomiru Tomoviću iz novopazarskog naselja Šestovo i njegovim nepokretnim sinovima Predragu (37) i Ivanu (27), stigla je pomoć iz daleke Australije, ali i iz Austrije. Naša verna čitateljka i donatorka iz Sidneja, Rajka Tarlać, poslala je Vukomiru, Predragu i Ivanu 100 dolara, kao što smo već i pisali.
Uručenjem ovog dara, dela donacije od ukupno 1.300 dolara, koje je ova plemenita žena uputila za 13 štićenika, podela svima onima kojima je namenjena uspešno je okončana. Osim toga, kako je u međuvremenu za Vukomira Tomovića stigao i prilog Srećka Teofilovića iz Salcburga u vrednosti od 50 evra, to su naši reporteri prilikom posete njihovom skromnom domu predali Tomovićima i ovu pomoć.
- Baš smo bili u krizi. Posle smrti supruge Zorke i moje majke Vukosave ostali smo, takoreći, bez stubova porodice. Više nema ko da nam sprema hranu, pa moramo da se snalazimo sami kako znamo i umemo. Zorka je mesila hleb, kuvala i pronalazila brojne načine kako da od ničega napravi nešto. Bez nje sve je mnogo teže - priča Vukomir i naglašava da će im ovi novčani prilozi mnogo značiti.
Ovo nije prvi put da Rajka Tarlać pomaže Tomovićima. Skoro da ne prođe mesec, a da im ona ne pošalje poneku donaciju. Rajkinu dobrotu osetili su i drugi siromašni žitelji ovog dela Srbije.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Za nas su to velike pare. Ogromne u nemaštini i bolesti, koja nas prati od Predragovog i Ivanovog rođenja. Oni su od malih nogu nepokretni. Potrebno im je mnogo lekova i stalna nega, a ja niti radim, niti imam penziju. Da nije bilo čitalaca "Vesti" koji su nam pomogli da sagradimo kuću na periferiji Novog Pazara i da budemo blizu Zavoda u Novopazarskoj Banji, gde Predrag i Ivan povremeno borave na terapijama, još bi bili u Pasijem Potoku na Rogozni, u bespuću. Ko zna šta bi do sada bilo sa nama. Vukovi su nam stalno nasrtali na kuću, mesecima smo bili odsečeni od sveta, pa sam bolesne sinove, kroz smetove, do lekara morao da nosim na leđima - priseća se Vukomir i dodaje:
- Hvala Rajki i Srećku. Omogućili su nam da bar narednih mesec dana budemo zbrinuti. Kupićemo i nešto od lekova, a deo novca potrošićemo i za gorivo kako bi Predraga vozili na terapije u banju. Posle terapija bolovi su mu podnošljiviji, pa nam svima bude bar malo lakše.
I Vukomirova unuka, sedmogodišnja Katarina, ćerka njegovog trećeg sina Zorana (jedinog zdravog) i snaje Marine, koju smo zatekli kod dede Vukomira, od rođenja je, takođe, paralizovana i vezana za invalidska kolica. Ni njeni roditelji ne rade, a prinuđeni su da se bore za Katarinu u nadi da će, uprkos pesimističkim prognozama lekara, ipak prohodati.
- Pozdravite tetka Rajku, pozdravite Srećka iz Salcburga i sve one koji nas se sete. Zahvalite im se u naše ime i poželite sreću i dobro zdravlje. Mi živimo i opstajemo samo zahvaljujući ovako dobrim ljudima - ističe Predrag Tomović.
Tuguju za majkom i bakomVukomirova supruga Zorka i majka Vukosava umrle su prošle godine. Zorka od karcinoma dojke, a Vukosava od starosti. Njihova smrt teško je potresla Predraga i Ivana, koji su postali nervozniji i uplašeniji. Nekada se povuku u sebe i po ceo dan ni sa kim ne komuniciraju. Majka i baka brinule su o njima, zajedno sa Vukomirom, od rođenja, pa ih njihovo odsustvo i sad pogađa.
|
